Otac Tadej je tokom svog života bio poznat po svojoj dubokoj duhovnosti i smirenosti. Kao dete, bio je često bolestan, a doktori su mu davali samo nekoliko godina života.
Uprkos lošim prognozama, okrenuo se nauci i veri, provodeći deo svog života u manastiru Miljkovo kod Svilajnca. Preminuo je 2003. godine u Bačkoj Palanci, ali je za sobom ostavio brojne mudre i inspirativne reči koje i dalje pružaju utehu i smernice onima koji se trude da živote provedu u miru i harmoniji.
Jedna od njegovih najlepših misli odnosi se na mislima: „Kakvim se mislima bavimo – takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe – eto nam mir. Ako su nam misli negativne – eto nam nemir.” Ove reči nas podsećaju da smo mi ti koji oblikujemo svoj svet, i da unutrašnji mir zavisi od nas samih.
- Otac Tadej je često govorio o miru i radosti kao o najvećim bogatstvima, kako u ovom, tako i u večnom životu. On je verovao da svi mi čeznemo za mirnom dušom, a da je naš zadatak da se okrenemo ka Bogu, jer On je izvor svega što je dobro u životu. Isticao je važnost toga da se opustimo, da ne preuzimamo previše briga na sebe i da čuvamo mir u srcu, živeći u skladu sa Bogom.
„Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu, ljubav.” Ove reči govore o tome kako naše misli ne utiču samo na nas, već i na sve oko nas. Naša unutrašnja stanja i emocije mogu uticati na svet oko nas, pa je važno da budemo svesni svog stanja i da šaljemo pozitivne i ljubavi ispunjene misli.
Otac Tadej je takođe govorio o pokajanju kao procesu izmene života. Verovao je da je potrebno da se obratimo svešteniku ili nekome bliskom i podelimo sa njim ono što nas remeti i ometa naš unutrašnji mir. Kada naši bližnji saučestvuju u našem stradanju, tada se u nama budi snaga i uteha.
- Jedan od ključnih saveta koje je davao je da oprostimo svima, jer samo oprostiti možemo doći do unutrašnjeg mira. On je verovao da bez oprosta, savest ne može da bude mirna, a bez mirne savesti, nema ni pravog mira. „Treba da svima oprostimo od srca, jer tada je sve oprošteno, a mi postajemo saučesnici mira”, govorio je on.
Tadej je posebno isticao odnos prema roditeljima, verujući da je bitno održavati mir sa njima. Ako smo u konfliktu sa roditeljima, to nas udaljava od unutrašnjeg mira. „Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv”, govorio je. Ove reči podsećaju na važnost poštovanja i ljubavi prema roditeljima, jer upravo ta ljubav čini temelj stabilnog duhovnog života.
Otac Tadej je često govorio i o trpljenju: „Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira.” Za njega, trpljenje nije bilo slabost, već snaga, jer onaj ko je sposoban da trpi, taj je u skladu sa Božjom voljom i može se smiriti u svim situacijama.
Kao zaključak, otac Tadej je verovao da je ključ za duhovnu sreću okrenuti se ka Bogu i živeti u ljubavi sa Njim. Učimo od onih koji su mirni, tihi i puni ljubavi, jer oni su svetionici za sve nas. „Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u apsolutnoj ljubavi sa svojim Stvoriteljem,” govorio je.
Otac Tadej nas podseća da je mir nešto što dolazi iznutra, kroz molitvu, pokajanje i ljubav prema svemu što nas okružuje. On je verovao da je Božija energija prisutna svuda i da ona ispunjava sve koji se otvore prema Njoj, čineći ih blaženima i u ovom životu i u večnosti.
