Život na selu, često romantizovan u književnosti i umetnosti, predstavlja jedinstvenu kombinaciju blagodeti i izazova. Dok se urbanizacija širi širom sveta, a gradski način života postaje dominantan, život na selu i dalje igra ključnu ulogu u očuvanju tradicije, zajedništva i povezanosti sa prirodom. U ovom članku istražićemo šta čini život na selu tako posebnim, kao i koji su to izazovi sa kojima se suočavaju ruralne zajednice.
Jedna od najvećih prednosti života na selu je blizina prirode. Selo pruža priliku za svakodnevni kontakt sa zelenilom, životinjama i svežim vazduhom. Ova blizina prirode pozitivno utiče na fizičko i mentalno zdravlje, pružajući mir i spokoU ruralnim područjima, ljudi često imaju pristup svežim, lokalno uzgajanim namirnicama. Ovo dovodi do zdravijih ishranskih navika i manje izloženosti štetnim supstancama koje se često nalaze u industrijski obrađenoj hrani.Život na selu često podrazumeva jaču povezanost među stanovnicima. Zajednice su obično manje, što omogućava ljudima da se bolje upoznaju, podržavaju jedni druge i sarađuju u rešavanju problema ili ostvarivanju zajedničkih ciljeva.
U poređenju sa životom u gradu, život na selu obično nosi manje stresa. Tempo života je sporiji, a pritisak urbanog okruženja manji. Ovo može doprineti boljem mentalnom zdravlju i osećaju blagostanja.Selo često pruža veću slobodu i fleksibilnost u organizaciji svakodnevnih aktivnosti. Ljudi imaju više prostora za različite hobije i interese, kao i mogućnost da žive u skladu sa svojim ritmom i preferencijama.
Anja, nekadašnja studentkinja iz Rusije, nije ni sanjala da će se naći u situaciji da odgaja svoju decu u Srbiji, niti je pomislila da će se naći u domu starog domaćinstva u blizini Uba.Njen život je prepun neočekivanih obrta, kao iz nekog romana. Rođena Ruskinja, diplomirala je pravo u Moskvi, ali je pravi zaplet njenog života počeo kada je upoznala svog prvog muža, Srbina. Do 2016. godine živeli su u Rusiji, ali su se nakon toga preselili u Srbiju, gde ih je dočekalo iznenađenje. Anja više nije mogla da se bavi svojim poslom u Srbiji jer bi to zahtevalo ponovno studiranje prava od treće godine fakulteta.
“Moja ruska diploma nije bila dovoljna, ali umesto da se žalim, shvatila sam da se uvek morate snaći”, otkriva Anja, vredna domaćica, za Kurir. Kako bi preživela tokom pandemije koronavirusa, Anja je morala da pokaže svoje veštine. Kada joj je zafalilo novca, odlučila je da zameni svoju svekrvu, majku svog drugog muža, na tezgi na pijaci kako bi počela da zarađuje.”U tom trenutku, nije bilo moguće preživeti samo od penzije, a kako je moja svekrva zbog zabrane izlaska tokom dana (jer je bila starija od 65 godina) nije mogla da ide na pijacu, odlučila sam da preuzmem taj posao”, iskreno priznaje Anja. Iako nije bilo lako, Anjini proizvodi, posebno piletina i druga živinarska roba, su dobro prihvaćeni od strane kupaca, što joj je omogućilo da održi svoje domaćinstvo iznad vode.
“Kasnije sam prestala da idem na pijacu i počela sam da prodajem na dva punkta u Beogradu. Imamo mnogo stalnih kupaca, a i novi se redovno pojavljuju. Naša ponuda uključuje sve, od pilećeg mesa do kozjeg sira, i svi su ponosno prihvaćeni”, ističe Anja.Anja i njen suprug obrađuju dosta zemlje, ali ona naglašava da je njeno najveće bogatstvo njena deca. Ima troje dece iz prvog braka i ćerkicu iz drugog. “Deca olakšavaju sve. Moje najstarije dete se bavi košarkom i pohađa gimnaziju, drugo je u srednjoj medicinskoj školi, treće je u osnovnoj školi, a četvrto ide u vrtić. To je veliki finansijski teret, ali su oni zadovoljni onim što imaju. Možda ne živimo u raskoši, ali živimo kvalitetno i srećno”, dodaje Anja.
Lepa Ruskinja je uspešno razvila svoj biznis, koristeći internet i društvene mreže za marketing. Voli da ističe istoriju svoje kuće i složnost u svojoj porodici. Njihova kuća datira iz devetnaestog veka i ima bogatu istoriju. Anja planira proširenje proizvodnje, a s obzirom na dosadašnje uspehe, nema sumnje da će i u tome uspeti.
