Martinini roditelji su stajali pred policijskim stolom, njihovi izrazi lica ogledali su hladnoću koja se širila prostorijom. “Nemamo uopšte kontakt sa ćerkom”, ravnodušno su izjavili, gotovo bez trunke emocije. Te reči su odjekivale u glavi službenika dok su beležili izjavu. Nije bilo suza, niti izraza tuge koji su obično pratili ovakve situacije. Samo odsustvo, kao praznina koja je zavladala u njihovim srcima.

 

Martina P. S. (23) i Lav P. S. (25), mladi par čija su tela pronađena na hladnom betonu solitera u Novom Sadu, doneli su krajnju odluku. Ali pre nego što su skočili u smrt, izabrali su da okončaju i živote svojih sinova. To je bio kraj njihovog tragičnog putovanja, putovanja koje je završilo na ivici tog visokog zdanja, u očaju i beznađu.

Različiti svetovi su se spajali u njihovoj priči. Martina, rodom iz Bačkog Petrovca, i Lav, iz Beograda, spojili su se u sudbini koja je bila zapečaćena tragičnim ishodom. Njihovi putovi su se ukrstili i tada su se mladi životi počeli gasiti, kao da su ih nevidljive niti već davno povukle ka bezdanu.

Kada su tela Martine i Lava identifikovana, policijski zvaničnici su obavestili Martinine roditelje. Ali njihova reakcija bila je daleko od onoga što bi se očekivalo. Vest o smrti njihove ćerke i zeta primili su bez ikakvog vidljivog emocionalnog odjeka. To je bio samo još jedan trenutak u nizu, samo još jedna tačka na nevidljivom grafikonu njihovih života.Njihov odnos sa Martinom bio je tek senka onoga što bi roditeljska ljubav trebalo da bude. Izolovani, udaljeni, čak i u trenucima kada su se svi nadali da će se približiti. Nisu znali za unuka, izjavili su u policiji. Kao da je i taj deo života Martine bio sakriven od njihovih očiju, kao da su se svetovi paralelno kretali, nikada se ne susrećući.

A onda, skok sa solitera. Trenutak koji je bio kraj, ali i početak. Njihovi koraci na hladnom betonu, pre nego što su zakoračili u vazduh, zapečatili su sudbinu celog niza ljudi koji su ostali iza njih. Bio je to čin očaja, čin koji je odjeknuo kao grom u tišini noći, ostavljajući trag tuge i pitanja koja će zauvek ostati bez odgovora.Martina i Lav su skočili zajedno, držeći se za ruke, kao da su tražili utehu jedno u drugom u poslednjim trenucima. Njihovi životi su se završili u istom trenutku, ali njihova priča će nastaviti da živi, kao mračna senka koja će se nadviti nad onima koji su ih poznavali.

Ali tragedija se nije zaustavila na ivici tog zdanja. Njihova smrt otkrila je još jedan strašan detalj – smrt njihovih sinova. Tela dvojice dečaka, nevinih žrtava, pronađena su u kući na Petrovaradinu. Bio je to prizor koji je probudio jezu u srcima onih koji su se usudili da pogledaju. Dvoje malih tela, bez života, bez svetlosti u očima, tiho svedočeći o strahotama koje su se dešavale.Komšije su iznosile svoje teorije, pokušavajući da razumeju šta se dogodilo. Martinin poreklo iz Bačkog Petrovca, Lav iz Beograda, život na Petrovaradinu – sve je to bilo deo slagalice koja je bila teška za sastaviti. Egipatski simboli na zidovima dodali su misteriju, a sumnja u sektu kao ključni faktor samo je dodatno zakomplikovala situaciju.

Sektolog Dimitrije Pastuović pokušavao je da rasvetli tamu koja je obavijala ovaj slučaj. Egipatska magija, satanizam – reči koje su lepršale u vazduhu, ostavljajući osećaj nelagode iza sebe. Ali istina je ostala skrivena, kao da je i ona sama odlučila da se povuče u senku, ostavljajući nas same sa našim mislima i strahovima.Tako je završena priča o Martinini i Lavu. Priča koja je ostavila trag u srcima onih koji su je svedočili, ali koja će ostati zauvek neispričana, nedokučiva. I dok se svet nastavlja okretati, mi ostajemo zarobljeni u vrtlogu pitanja, tražeći odgovore koji će možda nikada ne doći.

Preporučeno