Jasna Marin potiče iz mešovite porodice u Bosni i Hercegovini, gde su njeni roditelji pripadali različitim verskim i nacionalnim grupama. Njena priča odrasta iz duboke ljubavi roditelja, a danas, kao odrasla osoba, sama je deo mešovitog braka. Kroz svoje iskustvo, naučila je da vodi porodicu koja se oslanja na vrednosti tolerancije, ignorišući barijere vere i nacionalnosti, posebno kada je u pitanju vaspitanje njihovog deteta.
Iako je odrasla u Bosni i Hercegovini, Jasna se prvi put susrela s nacionalnim i verskim identitetima kada je krenula u školu. Tada je rat već počeo, a deca su počela da se identifikuju prema svojoj etničkoj i verskoj pripadnosti. Ova konfrontacija je za nju bila šokantna, jer do tada nije imala pojma o tome šta to znači biti Srbin, Hrvat ili musliman.
Tokom odrastanja, praznike je provodila sa širom porodicom, ali tek posle rata praznici su počeli da se obeležavaju više iz obaveze nego iz tradicije. Jasna se seća da su praznici proslavljani moderno, okupljajući prijatelje i organizujući zabave, umesto tradicionalnih verskih obreda.
Jasna ističe da je najviše zabrinjavalo koliko su deca bila opterećena etničkim i verskim identitetima. Ona veruje da je sve što deca nauče kod kuće ključno za njihovo razumevanje sveta, čak i pre pojave interneta, koji danas često krivimo za širenje netolerancije.
Svog sina, koji ima 11 i po godina, ne opterećuje etničkim i verskim podelama. Uči ga da postoji različitost u svetu i da niko ne treba da određuje u šta će verovati. Umesto toga, podstiče ga da razmišlja samostalno i da poštuje druge.
Jasna je oduvek bila osetljiva na nepravdu i diskriminaciju. Borila se protiv diskriminacije na svakom koraku, kako na poslu tako i u svakodnevnom životu. Kroz svoj primer, vaspitava svog sina da prepozna dobro i loše u ljudima, boreći se protiv nepravde i diskriminacije.
BONUS TEKST: