U nastavku našeg današnjega člnka, donosimo vam jednu jako neobičnu životnu priču. Naime, govorimo o jednoj srpskinji koja se udala za nijemca, i rodila mu čak četvero djece…
Odnosi između roditelja i dece postaju sve složeniji kako deca odrastaju, uprkos činjenici da se o vaspitanju nikad više nije razgovaralo. Često se događa da deca, pogotovo kada postanu odrasli, okreću leđa svojim roditeljima, a razlozi za to su brojni i raznoliki. Marija iz Bosne i Hercegovine, na primer, suočila se sa veoma bolnom situacijom koja je značajno uticala na njeno fizičko i mentalno zdravlje.
Marija je, u mladosti, otišla kod sestre u Berlin, koja je imala restoran. Radile su zajedno, posao se uspešno razvijao, ali ubrzo je Marija upoznala jednog Nemca, redovnog gosta u njihovoj kafani. Zbližili su se, iako je Marija u početku verovala da će to biti samo kratka avantura. Međutim, situacija je brzo otišla u drugačijem smeru. On je radio u transportu, imao svoj stan, i nakon nekoliko meseci veze, predložio joj je zajednički život. Marija je pristala, a ni njeni nisu imali ništa protiv. Nakon godine dana zajedničkog života, venčali su se, a ubrzo je Marija ostala u drugom stanju, najpre sa devojčicom, a potom su dobili i četiri deteta.
- Iako su bili srećni, problemi su počeli da se pojavljuju. Posao mu je sve slabije išao, a on je počeo sve više da pije. Marija, sa troje dece, nije imala mnogo izbora, ali je verovala da će se situacija popraviti. Kada su dobili četvoro dece, uključujući i sina, činilo se da se stvari vraćaju u normalu. Ipak, nakon što je uzela njegov telefon da pozove ćerku, otkrila je da je muž imao mnoge sumnjive kontakte sa koleginicom sa posla. Osećala je izdaju, ali nije želela da veruje da je to moguće.
S vremena na vreme, Marija je sebi postavljala pitanje da li je napravila pravu stvar. Pomislila je da je sve to trebalo da ostavi iza sebe, kako bi njena deca imala oca i majku u porodici. Međutim, kad se osvrnula na sve što je prošla, shvatila je da je stavljala sebe na poslednje mesto, sve dok nije počela da doživljava razočarenja od svoje vlastite dece.
Njena deca, koja su postala uspešni ljudi sa sopstvenim karijerama, stanovima i porodicama, počela su da je doživljavaju samo kao nekog ko je tu da im pripremi hranu ili pomogne, a njen uticaj u njihovim životima postepeno je opadao. Nisu je više nazivali “mama”, već su je oslovljavali po imenu, i to samo kada bi se setili. Često su joj zamerali što nije radila na sebi, što je bila domaćica, dok je njihov otac bio stalno na putu. Ponižavanje koje je osećala od njih ostavilo je dubok trag.
Kada je nedavno smogla hrabrosti da ih pita šta se događa, odgovor koji je dobila je bio još šokantniji. Deca su joj saopštila da su odrasla kao Nemci u Berlinu i da mnoge stvari koje je ona verovala i radila nisu razumeli. Više su cenili svog oca, bez obzira na sve njegove greške, nego nju. Njena srednja ćerka je čak izjavila da je možda i zaslužila da je muž vara jer “nije držala do sebe”.
Ova ispovest Marije pokazuje koliko porodični odnosi mogu biti delikatni, kako i najlepše i najteže situacije mogu uticati na međusobnu povezanost i koliko je važno, posebno u izazovnim vremenima, imati međusobno razumevanje i podršku.
