Za danas jedna jako zanimljiva tema, u kojoj se svako od nas bar jednom morao da nađe. Jednostavno, imamo neke svadbe koje se jednostavno ne mogu izbeži, i na njima se morate pojaviti, ma koliko god da ne voleli iste. Ono pitanje na koej svi trebaju odgovor je to, koliko se treba dati novca u koverti, pogotovo kada se radi o familiji, to je uvek i više nego neugodno pitanje.
Mi vam tako daanas donsoimi i ispovest od jedne beograđanke, koaj se našla može se reći u “neobranom grođu”. Naime, Milenaa je u Beograadu studirala, a ineče je iz Valjeva, i jedva je sastavljala kraj sa krajem. Mrđuim, dobila je vest da joj se prva rodica udaje i jednostavno nije znala šta da radi po tom pitanju. Nije htela da pozajmljuje, nije htela da uzima od roditelja, ali ni da ide praznih ruku, to je definitivno dno dna. “I tako sam, u početku skrušena, otišla na svadbu da se kolega ne bi uvredio. I sednemo mi u automobil. I sad… ja šapnem, da drugi ne čuju, toj drugarici za pare. I ona prebledi – zaboravila je da ponese. Tu kreće haos, mene sramota, ali ćutim, znojim se… I ja joj kažem, jer vidim da joj je krivo: “Ne brini, imam pare. Sve ok”.
Kad je počelo čestitanje, predam ja njima praznu kovertu. Ali s čestitkom. A praznu. Na svadbi je bilo super, bilo mi je malo neprijatno, ali sam obećala sebi da ću im kad-tad, jer ih mnogo volim i želim da im učinim, dati pravi, lep poklon. I kad se sve završilo, taj kolega s faksa je rekao kako sam napisala divnu posvetu.”, izjavila je Milena.
