U mnogim delovima Srbije sve je više starijih neženja koji, zbog manjka slobodnih devojaka u selima i slabijeg interesa domaćih devojaka za život na selu, svoju bračnu sreću traže preko granice.
U poslednjih nekoliko decenija posebno je postala česta praksa da se žene iz Albanije udaju za Srbe, jer se veruje da su vredne, posvećene porodici i spremne da grade zajednički život, bez obzira na razlike u jeziku, veri ili običajima.
- Jedan od takvih primera je profesor Milinko Bogdanović iz Ivanjice, koji je oduvek sanjao o sopstvenoj porodici i deci. Godine su prolazile, a on nije uspevao da pronađe životnu saputnicu. Ipak, nikada nije odustao od svoje najveće želje – da pronađe osobu sa kojom će moći da deli ljubav, dom i budućnost.Za Vjolcu iz Albanije čuo je preko njenih sestara, koje su godinama udate za muškarce iz njegovog kraja. O ovoj porodici iz Skadra stizale su samo lepe reči – opisivani su kao vredni, pošteni ljudi koji dele ljude na dobre i loše, bez obzira na veru ili nacionalnost.
Milinko se suočavao sa mnogim predrasudama i tabuima vezanim za ovakve veze. Međutim, kako sam kaže, čovek mora da donese sopstvenu odluku i razume šta želi od života. Za njega je porodica bila prioritet, pa je zanemario priče i predrasude koje su postojale u njegovom okruženju.
Pre nego što je otišao u Albaniju, buduću suprugu video je samo na fotografiji. Ipak, unutrašnji glas mu je govorio da je pronašao pravu osobu za sebe. Vođen intuicijom i osećajem, odlučio je da se uputi u Skadar, gde ga je čekala prilika da upozna ženu sa kojom će deliti život.
“Iako se priča odvija u 21. veku, ima elemente tradicije”, prisetio se Milinko. Njene sestre su već deset godina živele u njegovom kraju, što mu je dodatno ulilo poverenje u porodicu Vjolce. Nakon dogovora, krenuo je na put i ubrzo je shvatio da je odluka bila prava.
Već na prvom susretu sa Vjolcom, oboje su osetili da su pronašli osobu sa kojom žele da grade zajednički život. Iako su jedno drugom bili potpuni stranci, od prvog dana su živeli u slozi i međusobnom razumevanju. Njihova veza je rasla zahvaljujući iskrenosti, poštovanju i zajedničkoj posvećenosti porodici.
- Milinko naglašava da je sve to sudbina i da ga je intuicija vodila tim putem. Nikada nije pogrešio u svom izboru, a susret sa Vjolcom ispunio je njegov dugogodišnji san o stabilnoj i srećnoj porodici.
Dolaskom u Ivanjicu usledila je velika svadba koja je okupila prijatelje i rodbinu, a četiri godine kasnije na svet je stigla ćerka Irena. Ona je postala centar njihovog života, dodatno učvrstivši ljubav između Milinka i Vjolce. Porodica je sada simbol zajedništva i predanosti, a njihova priča inspiriše mnoge koji sanjaju o pronalasku životnog partnera i sreće u braku.
Priča Milinka i Vjolce pokazuje da, iako se danas često govori o razlikama u jeziku, veri i običajima, ljubav i posvećenost porodici mogu prevazići sve prepreke. Njihova veza je primer kako hrabrost, vera u sopstvenu intuiciju i spremnost na prilagođavanje mogu dovesti do ispunjenog i srećnog života.
Ovaj primer takođe osvetljava širi trend u Srbiji, gde sve više muškaraca traži partnerke preko granice. Veze koje nastaju na ovakav način često kombinuju tradicionalne vrednosti i savremeni pristup životu, čime se gradi stabilna i funkcionalna porodica. Upravo zbog ovoga, priče poput Milinkove i Vjolcine ne služe samo kao lični uspeh, već i kao inspiracija zajednici u kojoj žive.
Na kraju, njihova priča potvrđuje da ljubav ne poznaje granice i da su otvorenost, poštovanje i međusobno razumevanje ključni za izgradnju srećnog bračnog života. Milinkova istrajnost, Vjolcina posvećenost i zajednička odlučnost pokazali su da je moguće ostvariti san o porodici, čak i kada okolnosti deluju otežano ili komplikovano
