U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o brakovima koje sklapaju srbi i albanke. Ono što je postalo popularno jesu i agencije koje vrše sklapanje brakova za novčani iznos..
Cela Ivanjica dobro zna profesora Milinka Boškovića, čoveka kojeg svi u mestu poštuju i cene. Ako pitate meštane, gotovo svi će imati samo reči hvale za njega. Međutim, često se može čuti da ga sažaljevaju jer, kako kažu, takav čovek zaslužuje da nije sam, a, nažalost, uprkos svim vrlinama, život mu nije podario partnera s kojim bi delio svoj svet.
Ali Milinko, kao i svaki pravi borac, odlučio je da pokaže da život može da iznenadi i kada to najmanje očekujete. Njegova odluka da, nakon mnogo godina samovanja, upozna ženu koju je video samo na slici, sve je promenila. I to ne bilo koju ženu, već Albanku iz Skadra, Vjolcu.
- Milinko je odrastao u tradicionalnom okruženju, gde su porodične vrednosti bile temelj svega. Porodica je u njegovom svetu bila svetinja. I dok su njegovi vršnjaci već zasnivali porodice, on je verovao da je ljubav nešto što zaslužuje da bude posebno. Tražio je onu pravu, onu koja će ga upotpuniti i biti njegova životna saputnica. Iako je u svojoj sredini poznavao mnoge žene, nijedna mu nije delovala kao ona prava. Ipak, on nije gubio veru, jer je bio uveren da prava ljubav dolazi onda kada se najmanje očekuje.
Jednog dana, sasvim slučajno, saznao je za Vjolcu, mladu ženu iz Albanije, koja je bila poznata po tome što je njena porodica u potpunosti prihvaćena u Ivanjici, bez ikakvih predrasuda ili problema. Priče o njenim sestrama, koje su već bile udate za ljude iz Milinkovog kraja, bile su pune poštovanja i divljenja. Reči o njihovoj porodici, punoj časti, poštenja i dobrote, govorile su da su ovi ljudi ljudi od poverenja, ljudi koji veruju u dobrotu i koji ne prave razlike među ljudima na osnovu nacije ili vere.
„Kada sam prvi put čuo za Vjolcu, nisam znao šta da mislim. Govorilo se da su njene sestre i njihova porodica divni ljudi, ali opet, bilo je to samo tuđe mišljenje. Ipak, nešto mi je govorilo da bih mogao da nađem ljubav upravo u tom odnosu. Odlučio sam da verujem svojoj intuiciji“, priča Milinko.
Iako nikada ranije nije video Vjolcu, odlučio je da krene u Albaniju, u Skadar, da je upozna. Nije znao šta ga tačno čeka, ali bio je siguran da mora da proba. „Iako je ovo moderno doba, tradicija i porodica su mi bile najvažnije. Nisu to bili samo emocije prema Vjolci, već i poštovanje prema njenoj porodici“, kaže Milinko.
Kada su se konačno sreli, sve njegove sumnje i strahovi su nestali. Osetili su istu povezanost, odmah su prepoznali da je to ta ljubav koja je čekala da se dogodi. „Nikada nisam verovao u instant ljubav, ali ovo je bilo nešto drugo. Bilo je to kao da sam je poznavao ceo život. Od trenutka kada smo se sreli, znao sam da sam doneo pravu odluku“, seća se Milinko.
Njihova ljubav se brzo razvijala, a nakon što je Vjolca preselila u Ivanjicu, organizovali su veliku svadbu, na kojoj su svi Milinkovi prijatelji i rodbina srdačno dočekali novu članicu porodice. Vjolca se lako uklopila u sredinu, stekla je mnogo prijatelja i postala omiljena među ljudima.
Najveća radost u njihovom životu usledila je četiri godine kasnije, kada su dobili ćerku Irenu. Rođenje ćerke donelo je još više ljubavi i harmonije u njihov dom, a Milinko ističe da je zahvaljujući Vjolci ostvario najlepši san – da bude deo srećne i tople porodice.
„Zaista verujem da je sve sudbina. Da sam slušao šta drugi misle, možda bih još uvek bio sam, a sada znam da je ovo najbolja odluka koju sam mogao da donesem. I nije mi žao ni jednog trenutka“, zaključuje Milinko, sa osmehom na licu.
