U današnjem članku pišemo o priči koja se bavi temom odnosa roditelja i dece, kao i kako materijalna situacija može uticati na odnose u porodici. Priča nas podseća da ljubav i poštovanje ne dolaze sa bogatstvom, već iz srca, i da nije uvek lako videti pravu vrednost onih koji nas vole.
Ivana je oduvek maštala o venčanju iz bajke, o savršenoj svadbi, haljini i svemu što ide uz to. Iako je odrasla u skromnim uslovima, njena životna stvarnost se promenila kada je njena majka preudala za Viktora, bogatog uvoznika automobila. Viktor je Ivanu obasipao poklonima, pa je ona ubrzo zaboravila na prošlost i siromaštvo u kojem je odrasla.
Dobijala je sve što je želela – diplome, luksuzne automobile, putovanja. Međutim, njen biološki otac Stanko živeo je skromno, u malom stanu, i bio je ratni vojni invalid. Iako je davao sve od sebe za svoju ćerku, Ivana nije mogla da se identifikuje sa njegovim životom.
Na dan njenog venčanja, ispred crkve se okupila elita. Ivana je izašla iz limuzine, blistajući u venčanici od čipke i svile, dok je Stanko čekao ispred crkve, sa suzama u očima, držeći mali buket poljskog cveća koji je sam ubrao, jer za skupe ruže nije imao novca. Ivana ga je ugledala, ali njeno lice nije odražavalo ljubav, već hladnoću. Prišla mu je i u oštrom tonu mu rekla da se skloni i da ne staje na glavnom ulazu, jer je to “neprikladno” za njegovo skromno odelo i štap.
- Stanko je pokušao da objasni svojoj kćerki da je otac dužan da je izvede pred oltar, da je učinio sve što je mogao za nju, ali Ivana ga je odbila. Pogledala je svog očuha, Viktora, koji je stajao sa strane u “Armani” smokingu, i sa prezirom je odbacila svog oca. Rečima je ukazivala na to da Stanko “ne odgovara” tom savršenom, glamuroznom venčanju. Ivana je požurila da Viktor bude taj koji će je izvesti pred oltar, govoreći da njen otac ne odgovara njihovom svetu i da se jednostavno “ne uklapa”.
Stanko, srceparajući i potresen, nije se svađao. Polako je krenuo, ostavljajući svoju ćerku da se venča sa “gospodinom” Viktorom, jer je smatrao da nije u njegovoj moći da se bori za njen pogled. Međutim, dok je on izlazio iz crkve, mladoženja Marko, pošteni mladić iz radničke porodice, gledao je scenu. Bio je dirnut, ali i šokiran time što je Ivana izabrala luksuz, a odbacila ljubav svog oca.
Kada je muzika počela, svi su očekivali da Ivana stigne do oltara, ali Marko je iznenadio sve. On je zaustavio svadbeni trenutak, viknuo “Stop!” i napustio svoje mesto, preskočivši stepenice, da bi se spustio niz prolaz, ignorišući Ivanu i Viktora. Stao je ispred Stanka, koji je bio već kod kapije, i pozvao ga da se vrati.
“Stani, Stanko!” – uzviknuo je Marko, dok je Starac iznenađeno okrenuo glavu. Marko ga je zagrlio, poljubio u obraz i uzeo ga pod ruku. Tada je rekao: “Neću se venčati ako ti nisi tu. Ne želim nikog drugog da me blagoslovi osim tebe.”
- U crkvi je zavladala tišina kada su se vratili. Marko je doveo svog oca, obučenog u staro odelo, pred oltar, i okrenuo se Ivani i Viktorovom glamuroznom svetu. U tom trenutku, Marko je jasno stavio do znanja Ivani da je njen izbor pogrešan. On je istakao kako je njen otac, Stanko, prava legenda – pravi heroj koji je prodavao svoju nogu i zdravlje da bi ona imala bolji život. S druge strane, Viktor je samo bogat čovek koji je mogao da joj kupi sve što je želela, ali nije mogao da je voli.
Marko je završio svoju izjavu hladnim tonom, govoreći Ivani da je ona zapravo osoba koja bi jednog dana mogla da zameni njega za nekog bogatijeg, kada bi stario i razboleo se. Nije želeo takav život, u svetu prepunom snobizma, i odlučio je da odustane od svadbe. Ostavio je Ivanu da vrišti, okruženu pogledima ljudi, dok su on i Stanko izašli iz crkve ruku pod ruku.
Ova priča nas podseća na važnost poštovanja, ljubavi i istinske vrednosti. Na kraju, to što nas okružuje i koliko novca imamo ne definiše nas. Roditelj se ne bira po dubini džepa, već po veličini srca
