BONUS TEKST
Otac Gojko Perović, protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve i paroh pri Crkvi Svetog Đorđa u Podgorici, poznat je kao duhovni vodič mnogih vernika, naročito u regionu Podgorice i Kolašina. Njegova mudrost, miran pristup i duboko razumevanje vere čine ga osobom čiji saveti mnogima donose utehu i usmerenje u životu. Njegove reči se ne shvataju olako, jer kroz njih često govori iskustvo, duhovna snaga i vera koja inspiriše vernike da bolje razumeju sebe, svoje mesto u svetu i svoj odnos prema Bogu.
Ovoga puta, otac Gojko se osvrnuo na jedno posebno važno i često postavljano pitanje: da li gresi predaka mogu da se prenesu na potomke? Mnogi ljudi, čak i oni koji vode pošten i skroman život, često se zapitaju da li njihove nevolje, patnje i životni izazovi mogu imati koren u nečemu što nisu oni sami učinili – već njihovi preci. Ova ideja je duboko ukorenjena u narodnim verovanjima, a naročito u trenucima kada se čini da nas problemi okružuju sa svih strana i da nema izlaza. Tada čovek, u potrazi za odgovorima, ponekad dođe do pitanja: „Plaćam li cenu tuđih grehova?“
Otac Gojko jasno kaže da takvo razmišljanje ne treba da opterećuje vernika. Prema njegovim rečima, iako može postojati osećaj povezanosti sa prošlošću, prava vera nas uči da smo kroz krštenje dobili šansu za novi početak. On objašnjava: „Ako nešto i postoji, to samo Bog zna. Naša vera tvrdi da ne ispaštamo grehe predaka. Svako ko se krstio, započeo je novi život. Sve što je bilo pre, kroz gene i krv, opere se u vodi krštenja.“ Ovim stavom, otac Gojko jasno ukazuje da je svaki vernik, kroz čin krštenja, duhovno očišćen i oslobođen tereta koji nije njegov. Krštenje nije samo formalni čin, već duhovno očišćenje, simbol nove šanse i vere u Božiju pravdu.
- Ono što nas najčešće brine, jeste pitanje naslednih grehova. Otac Gojko napominje da to ne treba da nas zaokuplja, jer se kroz život u veri oslobađamo svega što dolazi iz prošlosti. Nema potrebe da nosimo težinu predaka kao da je naša. On podvlači da vera, a ne prošlost, treba da oblikuje našu sadašnjost i budućnost. „Zato niko ne treba da opterećuje svoj život na taj način“, kaže otac, podsećajući vernike da imaju pravo da budu slobodni u svom duhovnom rastu i da ne moraju živeti pod senkom prošlih grešaka.
Što se tiče porodičnih blagoslova ili prokletstava, on objašnjava da je to stvar Božije volje, a ne nešto na šta ljudi mogu da utiču direktno. Ljudi ne mogu ni promeniti ni izmeniti Božiju volju, ali ono što mogu i što treba da rade jeste da žive pobožno, moralno i u skladu sa verom. Nema načina da se „ispravi“ Božiji plan, ali postoji mogućnost da se živi na način koji zaslužuje Božiju milost. Pitanje da li je neka porodica blagoslovena ili pogođena nekom vrstom duhovne tame ostaje u Božijim rukama.
- Otac Gojko poručuje da vernici treba da usmere svoje živote ka ljubavi, Bogu i veri, jer je to jedini pravi put. Svaki život, bez obzira na teškoće, može biti blagosloven ako je ispunjen iskrenim trudom da se živi u skladu sa Hristovim učenjem. „Prema Jevanđelju, naš život počinje krštenjem, i od tada živimo potpuno novi život“, kaže on, naglašavajući da se svaki trenutak života posle tog čina računa kao početak, a ne nastavak prošlosti.
Vernici treba da se oslone na molitvu, dobročinstvo, i poverenje u Boga, a ne da traže krivicu u precima. Ključna poruka jeste da se čovek ne rađa da bi ispaštao, već da bi imao šansu da se razvije, duhovno raste i pronađe svoj mir kroz veru i pokajanje. Božija volja je tajna, a na nama je da se trudimo da budemo dostojni njenog razumevanja.
Otac Gojko zaključuje da čovek, kao vernik, ne sme zaboraviti svoju sposobnost da bira, da se menja i da se približi Bogu. Suština je u tome da ne nosimo ono što nije naše, da ne dozvolimo prošlosti da nam određuje budućnost, jer kroz Božiju ljubav, sve što je bilo pre, prestaje da ima moć nad našim sadašnjim životom.
Njegove reči ostaju važna poruka svima koji se bore sa sumnjama, strahovima i osjećajem krivice zbog stvari koje nisu njihove. Živeti u veri, znači verovati da je svako od nas dobio novu šansu – da krene ispočetka, slobodan od onoga što ne može da promeni, ali ispunjen snagom da menja sebe i svet oko sebe.
