U današnjem članku vam pišemo na temu složenih odnosa u porodici nakon drugog braka i problema sa koje nastaju kada se pokušava izgraditi odnos sa partnerovim ili partnerkinim djecom iz prethodnih brakova.
Tema je izazovna, jer se često suočavamo s različitim emocijama, nesuglasicama, ali i dubokim povredama koje mogu nastati kada ljubav, pažnja i briga nisu uzvraćeni.Priča o ovom čoveku je istovremeno dirljiva i potresna. On je većinu svog života posvetio svojim biološkim sinovima, a nakon što je ponovo zasnovao brak, odlučio je da se trudi i izgradi odnos sa svojom pastorkom.
Činjenica da je bio spreman da se uključi u njen život, finansijski je podržava i posvećuje se njenim potrebama, ali da nije uzvraćeno onoliko koliko je očekivao, stavlja ga u veoma tešku poziciju. Bez obzira na njegovu želju da bude dobar otac, on se suočava sa suštinskom distancom i odbacivanjem od strane svoje pastorke.
- Zaista, u ovom slučaju, pitanje koje se postavlja je: da li je ispravno od njega da ne plati venčanje svoje pastorke, ako ona već godinama pokazuje otpor prema njemu i ne smatra ga svojim ocem?
Kroz priču, jasno je koliko su njegova očekivanja bila visoka. On je davao sve od sebe da izgradi odnos s njom, od kupovine poklona do pružanja finansijske i emotivne podrške, pa čak i vođenja nje na vannastavne aktivnosti i školovanje. Međutim, usprkos svim naporima, njegova pastorka je ostala hladna i distancirana prema njemu. Situacija se pogoršala kada je odbila da ga pozove na svoju diplomu, što je bio trenutak kada se sve kulminiralo. Iako je, na neki način, bio njen “otac” kroz sve te godine, ona mu nikada nije uzvratila tu emotivnu bliskost, što je za njega bilo razarajuće.
Nastavak priče uključuje trenutak kada je pastorka obavestila svoju majku o planovima za venčanje, a njen odgovor na poziv za ples oca i ćerke na venčanju bio je jasan — odbila ga je. Ovaj trenutak je za njega bio emocionalni udarac, jer je očigledno želeo da bude prisutan u njenom životu na način na koji bi svaka otac-ćerka veza trebala da bude. To što je na kraju odlučio da se povuče i ne plati venčanje, donoseći tu odluku na osnovu toga što ona njega ne smatra ocem, postavlja ga pred dilemu da li je postupio ispravno.
Iako bi mnogi mogli reći da je njegovo ponašanje u neku ruku razumljivo, jer mu nije uzvraćeno onoliko koliko je uloženog truda, neplaćanje venčanja može biti percipirano kao emocionalni odgovor na odbacivanje, što samo dalje komplicira odnose u porodici. Njegova odluka da se ne uključi u finansijsku podršku venčanju može delovati kao svojevrsni “prekid” od strane njega prema onome što je odavno bilo prisutno — udaljenost i emotivna hladnoća.
- Naravno, sa druge strane, teško je ne saosećati se sa njegovom pozicijom. Ako su njegovi napori bili neuzvraćeni, možda oseća da mu nije fer da se od njega traži još jedna žrtva u tom kontekstu. On je jasno dao do znanja da ne želi da učestvuje u finansiranju venčanja koje se dešava u okolnostima u kojima njega smatraju samo “očuhom”, a ne pravim ocem. Njegova odluka da ne plati venčanje može se smatrati njegovim pokušajem da postavi granicu i da prestane ulagati u odnos koji nikada nije bio obostrano uzvraćen.
Kao roditelj, suočavanje s odbacivanjem nije lako. Njegova želja da bude prisutan i aktivno doprinosi životima svoje dece bila je iskrena, a kako su se godine smenjivale, on je nastojao da izdrži, i dalje se boreći za odnos s pastorkom, dok je bio suočen sa sve većom udaljenošću.
U ovoj situaciji, sve strane su povređene. Supruga koja se suočava s porodičnim sukobima, pastorka koja možda nije spremna da prihvati sve što dolazi s novim očuhom, te on sam koji se oseća potisnuto i odbačeno. Teško je odlučiti koja strana ima pravo, ali očigledno je da postoji velika emotivna bol koja dolazi iz nedostatka uzajamnog poštovanja i ljubavi.
Kroz sve ove izazove, važno je razumeti da ne postoji jedinstveni odgovor na pitanje da li je ispravno doneti takvu odluku. To zavisi od percepcije svih aktera u ovoj priči. Ipak, jedno je sigurno — i u ovoj situaciji, svi su pogođeni emocijama koje proističu iz neispunjenih očekivanja i gubitka bliskosti, koja bi trebalo da bude temelj svakog porodičnog odnosa
