Voditeljka Jovana Jeremić u junu ove godine doživela je jedan od najtežih trenutaka u svom životu izgubila je oca Miodraga, čoveka koji joj je bio ne samo roditelj, već i oslonac, prijatelj i najveća podrška.
Iako javnost Jovana često vidi kao snažnu, samouverenu i direktnu osobu, sada je otvoreno progovorila o bolu kroz koji prolazi i o poslednjim rečima koje joj je otac uputio na samrti.
- Kako kaže, taj gubitak je bio transformativan. „Mene je Bog transformisao, sve što se desilo u prethodnom periodu me promenilo na bolje. Ja sam sazrela i izvukla maksimum. Dokazala sam da kad se razbijem u paramparčad, ja se sastavim u remek-delo“, izjavila je voditeljka u intervjuu za „Premijeru vikend specijal“. Smrt oca, ističe, promenila ju je zauvek. „Tatina smrt me promenila, ja više nikada neću biti ista.“
Prema njenim rečima, otac joj je na samrti uputio dve najvažnije želje – da čuva svoju ćerku Leu i da pronađe pravog životnog partnera. „Moj otac mi je poslednji put rekao da od mene očekuje dve stvari, da čuvam Leu i da nađem pravog. On je želeo da ode bezbrižan.“ Jovana naglašava da su njih dvoje imali poseban odnos, pun razumevanja i bliskosti, jer su emotivno bili vrlo slični.
„Moj otac je umeo da oseća emociju i da ih spoji sa materijalnim svetom. Bio je čovek koji je znao da balansira i razume šta mi je u životu važno. Zato me je i razumeo, više nego bilo ko drugi. Njegov odlazak ostavio je pečat koji će me oblikovati do kraja života“, istakla je ona.
Govoreći o ljubavi, Jovana je dodala da se ona ne traži, već da „dolazi sama, kao dar od Boga“. „Sve moje ljubavi bile su velike i ja sam uvek volela jako. Uvek može da se pojavi neko, ali odgovor je možda. Ljubav se desi, ona se ne planira.“ Ove reči otkrivaju da, iako je izgubila jednog od najvažnijih ljudi u svom životu, i dalje veruje u snagu emocija i u mogućnost da pronađe osobu koja će joj biti pravi oslonac.
- Njene izjave pokazuju koliko su iskustva bola i tuge često povezana sa ličnim rastom. Iako priznaje da joj je bilo izuzetno teško, Jovana ističe da ju je upravo taj period učinio jačom i spremnijom za nove izazove. Smrt oca za nju nije bila samo gubitak, već i prekretnica, trenutak kada je morala da pronađe snagu u sebi i nastavi dalje.
Tokom razgovora otkrila je i da gubitak nije doživela samo kao kraj, već i kao početak nečega novog. „Ja sam sada jača osoba. Sve što se desilo izvuklo je iz mene ono najbolje. Naučila sam da od bola stvorim snagu, da od suza stvorim novu energiju.“ Za Jovanu, očev odlazak postao je simbol lične revolucije – trenutak u kojem je shvatila da mora da živi još odlučnije i ispunjenije.
Njene reči snažno su odjeknule u javnosti, jer je pokazala da i oni koji deluju nepokolebljivo i samouvereno, nose svoje krize i tugu. Mnogi su se poistovetili sa njenim iskustvom gubitka roditelja i u njenom govoru pronašli utehu i inspiraciju.
Na kraju, Jovana je naglasila da njen otac nije otišao zauvek, već da će zauvek ostati deo nje. „Ja sam imala oca koji mi je ostavio životni pečat. On je uvek bio uz mene, a sada je njegova snaga u meni.“ Upravo ta rečenica najbolje oslikava koliko je duboko uticao na njen život i zašto će njegovo prisustvo ostati večno, bez obzira na fizički odlazak
