U današnjem članku pisat ćemo o najbogatijoj ženi u Australiji koja zbog pozicije nema nikakav kontakt sa svojom djecom.Ova priča nam je podjetnik da novac i status ne mogu da kupe mir i spokoj.
Đina Rajnhart, žena koja danas ima 71 godinu, majka je četvoro dece i jedna od najbogatijih osoba na svetu, a prema podacima Forbsa i najbogatija osoba u Australiji, sa neto vrednošću od 30,2 milijarde dolara. Ipak, iza tog bogatstva krije se život ispunjen složenim porodičnim odnosima, sukobima i emocionalnim distancama.
- Svoje bogatstvo nasledila je preuzimanjem kompanije Hancock Prospecting, koju je osnovao njen otac. U trenutku kada je imala 21 godinu, napustila je studije i započela rad u porodičnoj firmi. Međutim, već pet godina kasnije, otac ju je izbacio iz poslovanja zbog njenog odbijanja da podrži njegov brak sa bivšom sluškinjom Rouz Lakson. Taj porodični sukob bio je samo uvod u niz pravnih i emotivnih borbi koje će uslediti.
Nakon očeve smrti, Đina se našla u dugotrajnoj i iscrpljujućoj pravnoj borbi sa svojom maćehom, koja je trajala čak 14 godina. Spor se vodio oko raspodele bogatstva i kontrole nad imovinom. Na kraju tog procesa, Đina je kao jedino dete nasledila 76,6% udela u kompaniji, dok je preostali deo prebačen u fond namenjen njenoj deci.
U privatnom životu, Đina se prvi put udala sa samo 19 godina za Engleza Grega Miltona. Sa njim je dobila sina Džona Lenglija i ćerku Bjanku Houp. Brak je okončan 1981. godine. Dve godine kasnije, udala se za advokata Frenka Rajnharta, sa kojim je dobila još dve ćerke — Houp Rajnhart Velker i Džiniju Rajnhart.
- Godine 2011. došlo je do preokreta kada je njena najmlađa ćerka napunila 25 godina, što je po statutu značilo da Đina više ne mora biti jedina upraviteljka dedinog fonda. Njena deca su tada zatražila da se povuče sa mesta glavnog upravnika. Usledila je nova četvorogodišnja sudska borba u kojoj je, na kraju, Bjanka imenovana za osobu nadležnu za fond. Taj sukob dodatno je narušio odnose u porodici, pa Đina nije prisustvovala venčanjima svog sina ni ćerke Bjanke.
Govoreći o tim događajima, izjavila je da ju je otac jednom upozorio da će zažaliti ako deci prepusti svoje deonice. Tada mu nije verovala, ali sada smatra da je bio u pravu. Po njenim rečima, deca ne cene trud koji je uložila u očuvanje i rast kompanije, te žele sve bez rada i zalaganja. Smatra da davanje previše materijalnog bogatstva deci može da ih liši osećaja zadovoljstva koje proizlazi iz rada i postignuća.
Pored porodičnih sukoba, Đina je bila deo i jedne kulturne kontroverze. Zatražila je uklanjanje portreta, delo umetnika Vincenta Namatjirea, iz Nacionalne galerije Australije, jer joj prikaz nije bio po volji. Taj potez je, umesto da smanji pažnju, izazvao suprotan efekat — broj posetilaca izložbe porastao je za 24%. Unutar njene kompanije, radno okruženje opisuju kao neobično — zaposleni se podstiču da joj lično šalju zahvalnice, čak i u vidu albuma, organizuju se tombole sa visokim novčanim nagradama, a neguje se i promocija konzervativnih ideja.
Njena svakodnevica uključuje i visoku bezbednost. Zbog straha od otmica, ucena ili napada, angažovala je međunarodne stručnjake za zaštitu sebe i svoje porodice. Čak je i njen telohranitelj Kevin Vithers bio uključen u posredovanje tokom porodičnog spora, kada je pokušano da se ponudi zajam od 25 miliona dolara kako bi jedna od ćerki povukla tužbu. Njena ćerka Houp Velker u privatnim mejlovima, koji su kasnije izašli u javnost, opisala je realnost života u senci tolikog bogatstva, rekavši da osećaj stalne izloženosti opasnostima znači potrebu za telohraniteljima i visoko obezbeđenim domovima.
Iako poseduje ogromno bogatstvo, život Đine Rajnhart daleko je od slike savršene porodične harmonije. Njena priča otkriva koliko moć i novac mogu da budu izvor i uspeha i razdora, a da istinsko zadovoljstvo ne dolazi nužno iz materijalnih dobara. Umesto spokojnog života ispunjenog bliskošću s porodicom, ona dane provodi oprezno, često izolovana i okružena obezbeđenjem, dok odnosi sa decom ostaju duboko narušeni
