Sećanje na Svetog prepodobnomučenika Dometija budi u srcima vernika osećaj divljenja i poštovanja. Njegov život i smrt podsećaju nas da se vera ne pokazuje samo rečima, već pre svega delima, istrajnošću i spremnošću da se istrpi svaka muka zarad Hrista.
Ovaj svetitelj, koji je proslavio Boga i u životu i u smrti, ostaje primer hrabrosti i posvećenosti duhovnom putu.Rođen u Persiji u vreme cara Konstantina, Dometije je odrastao kao neznabožac, nesvestan da će njegov život dobiti sasvim drugačiji tok. Kada mu je otkriveno svetlo hrišćanske vere, njegovo srce se ispunilo žarom i ljubavlju prema Hristu. Napustio je dotadašnji način života i, primivši krštenje, odlučio da se zamonaši. Pronašao je utočište u manastiru kod Nisivije, gde je započeo svoj duhovni rast, učeći se molitvi, postu i poslušnosti.
- Ipak, u njemu je stalno gorela želja za potpunijim posvećenjem. Zato se povukao iz bratstva i otišao kod starca Nurvela, pustinjaka koji je decenijama živeo u tihovanju. Taj starac, poznat po krajnjoj uzdržanosti i posvećenosti Bogu, postao je Dometijev duhovni vodič. U pustinji, daleko od sveta, Dometije je s danima ispunjenim postom i molitvom postizao sve veće duhovno savršenstvo. Njegova molitva postala je izvor utehe i isceljenja bolesnih, a njegova reč snaga onima koji su posrnuli. Ljudi su ga prepoznavali kao onoga koji ne živi za sebe, već za druge, kao posrednika između Boga i onih kojima je bila potrebna pomoć.
Međutim, takva svetost nije mogla da ostane skrivena. Njegova dela su stigla i do ušiju cara Julijana Odstupnika, poznatog po svojoj mržnji prema hrišćanima. Taj car, koji je odbacio Hrista i vratio se idolopoklonstvu, progonio je sve koji su javno svedočili veru. Kada je čuo za Dometija, naredio je da ga pronađu i ubiju.
Vojnici su ga zatekli u pećini u kojoj se molio sa svojim učenicima. Tu su ga, zajedno sa dvojicom sledbenika, zazidali živog. Tako je 363. godine Sveti Dometije predao svoju dušu Bogu, ostavivši iza sebe primer nepokolebljive vere. Njegova mučenička smrt nije bila kraj, već put u večno Carstvo nebesko.
Dometijev podvig ima višestruku poruku. On nas uči da je vera nešto što prevazilazi strah i bol. Njegov život pokazuje da molitva i post nisu samo lični činovi pobožnosti, već sredstva kroz koja se Bog proslavlja i kroz koja se pomaže bližnjima. Ljudi su kroz njega dobijali isceljenje i utehu, a vernici i danas veruju da ovaj svetitelj nastavlja da se moli za njih i da posreduje pred Bogom.
- Praznik posvećen njemu nije samo istorijsko sećanje, već i duhovna opomena. Podseća nas da u trenucima iskušenja ne treba da posustanemo, već da istrajemo, jer je Hristos uvek uz one koji veruju. Kao što je Dometije odbacio sve svetovno zarad večnog, tako i mi možemo iz njegovog primera da naučimo koliko je važna istrajnost u veri.
Danas, kada se vernici mole Svetom Dometiju, oni ga doživljavaju kao zaštitnika i pomoćnika. Kao što je nekada bolesne podizao iz postelje, tako i sada oni veruju da njegove molitve mogu doneti snagu, olakšanje i izlaz iz teških situacija. Njegov primer ohrabruje i one koji se bore sa sopstvenim slabostima, pokazujući da je put ka Bogu uvek otvoren za one koji su spremni da ga slede.
Božja milost, koja se izlila na ovog svetitelja, i danas se oseća među vernicima koji mu se obraćaju. Zato praznik njegovog spomena nije samo dan žalosti zbog njegove mučeničke smrti, već i dan radosti jer je kroz nju zadobio večni život. On nas podseća da smrt nije kraj za one koji veruju u Hrista, već prelazak u neprolazno Carstvo.
U životu Svetog Dometija prepoznajemo snagu živog primera: on je dokazao da vera može preobraziti čoveka iz običnog smrtnika u sveca, iz neznabošca u svetionik hrišćanstva. Njegova spremnost da žrtvuje sve zarad Hrista svedoči o tome da istinska ljubav prema Bogu ne poznaje granice.
Kada se vernici danas okupljaju u molitvi njemu posvećenoj, oni se ne sećaju samo prošlih događaja, već obnavljaju svoju ličnu veru. Sveti Dometije nas uči da je put do Boga ispunjen iskušenjima, ali da se kroz istrajnost i predanost stiče večna nagrada. Njegov život neka nam bude svetionik na sopstvenom putu, a njegova molitva neka nas prati u trenucima borbe i slabosti.
