Priča koja je nedavno odjeknula iz Turske uzdrmala je javnost širom sveta. Mlada devojka po imenu Berfin postala je simbol bola, otpornosti, ali i kontroverze, nakon što je prošla kroz tragediju koja joj je promenila život iz temelja. Napad kiselinom koji je doživela od strane bivšeg dečka šokirao je javnost, a još veće iznenađenje stiglo je kada je donela odluku da mu oprosti i kasnije se uda za njega. O ovoj prici više u nastavku…
- Berfin je živela život sličan mnogim devojkama svojih godina – imala je planove, snove i nadu u budućnost. Međutim, raskid sa tadašnjim dečkom Kazimom Ozanom Celtikom pretvorio se u tragediju. Kazim nije mogao da prihvati kraj veze i u naletu besa i posesivnosti odlučio je da joj uništi život. Polio ju je kiselinom, ostavljajući joj trajne fizičke i psihičke posledice. Na jednom oku potpuno je izgubila vid, dok je na drugom ostalo samo delimično oštećenje. Ožiljci na licu i telu postali su bolna uspomena na trenutak kada joj je život prekinut i preusmeren u potpuno novom pravcu.
- Kazim je ubrzo uhapšen i osuđen na trinaest godina zatvora. Javnost je u tom trenutku osetila određeno olakšanje, verujući da je pravda delimično zadovoljena i da će Berfin konačno moći da započne proces oporavka. Ali, posle samo dve godine dogodio se neočekivani preokret. Na osnovu njenog ličnog zahteva i pravnih mogućnosti, Kazim je pušten na slobodu. Njena odluka da povuče tužbu šokirala je mnoge i otvorila beskrajne rasprave: da li je u pitanju istinski oproštaj, emotivna zavisnost ili posledica traume koju je doživela?
Kada se pročulo da je Berfin otišla i korak dalje – da se pomirila sa Kazimom i odlučila da mu da novu šansu, javnost je bila podeljena. Dok su jedni ovaj čin videli kao neshvatljiv i opasan, drugi su pokušavali da ga razumeju kao njen lični izbor, nastao iz složenih i protivurečnih emocija. Mnogi su se pitali: kako je moguće udati se za čoveka koji ti je uništio život?
- Psiholozi upozoravaju da ovakvi slučajevi nisu retki. Postoji fenomen poznat kao “traumatska povezanost”, kada žrtva razvija emocionalnu vezu sa svojim nasilnikom, često kao posledicu straha, osećaja bespomoćnosti ili nade da će se nasilnik promeniti. U takvim situacijama, odluke žrtava mogu izgledati potpuno neshvatljivo spolja, ali za njih imaju unutrašnju logiku. Žrtva može verovati da oproštajem dobija kontrolu nad situacijom, ili da povratkom nasilniku smanjuje rizik od daljeg progona.
Berfin je kroz medije objašnjavala da njen izbor ne znači da je zaboravila bol, već da je donela odluku koja joj je u tom trenutku pružila mir. Njene reči bile su prožete kontradiktornim osećanjima – s jedne strane, trauma i sećanja na napad, a s druge strane, želja da nastavi život i pronađe smisao u onome što se dogodilo.
- Reakcije na društvenim mrežama bile su burne. Ljudi iz celog sveta komentarisali su njenu odluku, neki sa osudom, a neki s pokušajem razumevanja. Feminističke organizacije i udruženja za zaštitu žena isticale su da ovakvi slučajevi pokazuju koliko je važno obezbediti kontinuiranu psihološku podršku žrtvama nasilja, jer odluke koje donose mogu biti oblikovane upravo traumom.
Ipak, iza svih rasprava i kontroverzi, ostaje činjenica da je Berfin pokazala ogromnu snagu preživljavanja. Njena priča svedoči o složenosti ljudske psihe, o tome kako ljubav, bol i oproštaj mogu biti isprepletani na način koji spolja deluje nemoguć za razumevanje. Dok jedni njen izbor vide kao izdaju sopstvene žrtve, drugi ga doživljavaju kao hrabrost da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom, bez obzira na tuđa mišljenja.
Berfinina sudbina pokrenula je i širu diskusiju o tome kako društvo reaguje na nasilje nad ženama. Stručnjaci naglašavaju da slučajevi poput njenog ne smeju biti posmatrani samo kroz prizmu senzacije, već kao povod za ozbiljno promišljanje o sistemskoj zaštiti i podršci žrtvama. Jer dok se javnost bavi pitanjem “zašto se vratila nasilniku”, važno je zapitati se: šta je nedostajalo u njenoj mreži podrške da bi donela drugačiju odluku?
- Na kraju, Berfinina priča ostaje opomena. Oprost ne znači zaborav, niti opravdavanje nasilja. U njenom slučaju, to je bio lični izbor – težak, kontroverzan i bolan, ali njen. Ona pokazuje koliko je tanko i krhko tlo na kojem stoje ljubav, strah i nada, i koliko su odluke u životu žrtava oblikovane složenim unutrašnjim svetom koji često niko osim njih ne može u potpunosti razumeti.
