Pre šest godina, Tijana Bakić je podelila emotivnu priču o odgajanju dece koja i danas ostavlja bez daha svojom iskrenošću.Postavlja se pitanje – šta deca zaista pamte iz svog detinjstva? Da li su to igračke i odeća ili, možda, ljubav koju su primila? Tijana je istakla da odeća postaje važna i postaje deo uspomena samo kada nas podseća na nekoga koga smo voleli i ko nam je uzvraćao ljubav, neko kome smo se divili i od koga smo mnogo naučili.
U nekoliko jednostavnih rečenica, Tijana je pružila dubok uvid u to što je potrebno da se izgrade dobra deca, čak i kada nisu biološki vaša.
Kroz priču o svojoj dobroj drugarici i njenom bratu, čije je odrastanje nadgledala baka, Tijana je osvetlila važnost jednostavnosti, predanosti i ljubavi u odgoju dece. Ova baka, koja se snalazila sa malom penzijom iz fabrike tekstila i dodatnom zaradom od heklanja stolnjaka i održavanja hodnika stambenih zgrada, nije imala bogatstvo materijalnih stvari, ali je posedovala nešto mnogo dragocenije – ljubav i posvećenost.
Svojim veselem duhom, otvorenim srcem i vedrim pogledom, baka je bila stub podrške i oslonac svojoj porodici. Bez obzira na izazove s kojima se suočavala, nikada nije pokazala znakove očaja ili besa. Umesto toga, ona je svima bila poznata kao „Nana“, neko ko je uvek tu da pruži podršku i savet, da sasluša i da pomogne. Njena prisutnost u životima svojih unuka nije bila samo fizička, već je obuhvatala i duhovnu podršku i moralne smernice.
Kroz jednostavne gestove poput skraćivanja farmerki i šiški, pripremanja ručka i učešća na roditeljskim sastancima, baka je pokazala predanost i brigu za dobrobit svojih unuka. Njena sreća nije bila u materijalnom bogatstvu, već u tome što je bila korisna i što je dala svoj maksimum u odgajanju i podržavanju svoje porodice.
Rezultati njenog rada bili su vidljivi u izraslim unucima koji su postali kvalitetni ljudi, sposobni i odgovorni, spremni da prenesu nasleđe ljubavi, poštovanja i marljivosti na naredne generacije. Baka je dočekala praunuke i uživala u dubokoj starosti, okružena ljubavlju i poštovanjem.
Pored ovog srceparajućeg primera, Tijana izražava svoje zapanjenje nad današnjom situacijom, gledajući uspešne ljude koji su zaposleni, obrazovani i finansijski stabilni, ali su udaljeni od svoje dece i nemaju vremena za njih. U svetu koji postaje sve više okrenut ka materijalnom, ova priča nas podseća na suštinsku važnost ljubavi, prisutnosti i pažnje u odnosu sa decom. Jer, možda, kada se sve sabere, reč “ljubav” je ključni sastojak za izgradnju srećnog i ispunjenog života, kako za decu, tako i za odrasle.
