U današnjem članku prenosimo vam savjete neurolaga kako bismo očuvali zdravlje u toku ovih toplih dana.Kako godine prolaze postajemo sve više svesni da su leta sve toplija, a visoke temperature naročito teško padaju ljudima koji imaju hronična oboljenja.
Tokom takvih vrelih dana posebno je važno voditi računa o načinu ishrane, količini tečnosti koju unosimo i pravilnoj upotrebi rashladnih uređaja. Profesor doktor Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA, redovni profesor Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije u Beogradu i predsednik Društva neurologa Srbije, ukazuje na to koliko izbor pića i pravilna primena klima uređaja mogu da utiču na zdravlje tokom letnjih meseci.
Prema njegovim rečima, ekstremne temperature mogu da predstavljaju opasnost za sve ljude, ali su posebno rizične za osobe sa srčanim i moždanim oboljenjima, kao i za one koji imaju problema sa bubrezima. Na visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova, što utiče na dotok krvi u mozak i druge vitalne organe. Čak i kod potpuno zdravih osoba vrućina može da izazove malaksalost i nelagodnost, dok kod hroničnih bolesnika ovakvi uslovi mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija. Nedovoljna količina kiseonika u mozgu dovodi do hipoksije, a pad krvnog pritiska dodatno otežava stanje, naročito ako se redovna terapija ne uzima kako treba.
Profesor Raičević naglašava koliko je važno obratiti pažnju na unos tečnosti. Tokom najtoplijeg dela dana, od 10 do 16 časova, najbolje je izbegavati boravak napolju kada je UV zračenje najintenzivnije. Ključ je u tome da se pije dovoljno vode – ali ne bilo koje. Najzdraviji izbor je obična negazirana voda, dok gazirane napitke treba svesti na minimum. Posebno je važno izbegavati alkohol, jer on dodatno širi krvne sudove i smanjuje nivo kiseonika koji dospeva do mozga i srca. U uslovima ekstremne vrućine, alkoholna pića, posebno ona jaka, mogu biti izuzetno opasna. Mlađi ljudi povremeno mogu konzumirati gazirane sokove, ali svi sa hroničnim oboljenjima trebalo bi da ih potpuno izbegavaju kako bi smanjili rizik od zdravstvenih problema.
Tokom vrelih dana mnogi ljudi se bude sa glavoboljom, što je često posledica kombinacije visokih temperatura i lošeg kvaliteta sna. Vrućina otežava odmor, san postaje isprekidan, a često se javlja potreba za buđenjem radi uzimanja vode. Osim toga, promena jonizacije u atmosferi može dodatno da pogorša osećaj iscrpljenosti.
- Upotreba klima uređaja u ovim uslovima postaje gotovo neizbežna, ali mnogi prave ozbiljne greške u njihovom korišćenju. Profesor posebno upozorava na štetnost spavanja u prostorijama sa uključenom klimom. To može dovesti do sušenja sluzokože, pojave glavobolje i prehlada. Klima uređaji bi trebalo da se koriste za rashlađivanje prostorija, ali ne i za stvaranje utiska da smo u potpuno drugačijoj klimi. Prevelika razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature može biti šok za organizam. Preporuka je da ta razlika ne prelazi pet do šest stepeni, jer sve iznad toga povećava rizik od zdravstvenih tegoba. Nažalost, česta je pojava da ljudi rashladne uređaje podešavaju na preniske temperature, zbog čega razlika između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora ponekad dostiže i deset ili petnaest stepeni, što stvara veliki stres za telo.
Profesor savetuje da se organizam postepeno prilagođava promenama temperature. Kada se ulazi u rashlađene prostorije, važno je izbegavati nagle prelaze sa velike vrućine na hladnoću. Klima uređaj treba podesiti tako da stvara prijatan ambijent, a ne osećaj hladnoće koji može dovesti do zdravstvenih problema. Na taj način smanjuje se rizik od respiratornih infekcija, upale sinusa i drugih komplikacija.
Dodatno, preporučuje se nošenje lagane i svetle garderobe, boravak u hladovini i konzumacija hrane bogate vitaminima i mineralima. Birati obroke koji su laki za probavu i koji pomažu telu da se lakše izbori sa vrućinama. Kombinovanjem ovih mera moguće je značajno olakšati boravak u uslovima visokih temperatura i očuvati zdravlje tokom letnjih meseci.
Na kraju, profesor Raičević ističe da je najvažnije osluškivati svoje telo i na vreme prepoznati znakove poput vrtoglavice, slabosti ili mučnine, jer oni mogu ukazivati na toplotni udar. Preventiva, pravilna ishrana i odgovorno korišćenje rashladnih uređaja ključ su za očuvanje zdravlja kada temperature pređu granice podnošljivog.
