U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o jednoj temi, a koja je usko povezana sa osobama koje imaju sopstveno dvorište. Evo i par detalja na ovu temu….
Postoje stabla koja, iako daju bogat i zdrav urod, nisu pogodna za sadnju u neposrednoj blizini naših domova. Pored oraha, ni stablo smokve ne bi trebalo da se nalazi uz samu kuću – a u nastavku teksta saznaćete i zašto je to tako.
Mnogi ljudi koji imaju sreću da žive u kući sa dvorištem teže tome da svoj prostor oplemene zelenilom i učine ga prijatnijim mestom za boravak, naročito u toplijim mesecima. Bilo da je cilj da se stvori prirodna hladovina, ulepša prostor ili da se ubere poneki plod iz sopstvenog vrta, sadnja drveća se gotovo podrazumeva. Međutim, često se u toj želji zaboravi na jednu veoma važnu stvar – pažljiv izbor vrste drveta koje će se saditi u blizini kuće.
Prvi korak u ovom procesu uvek bi trebalo da bude razgovor sa stručnjakom – bilo da je u pitanju pejzažni arhitekta, vrtlar ili neko ko ima više iskustva u održavanju dvorišta. Stručnjaci mogu ukazati na to koje biljke i drveće odgovaraju mikroklimatskim uslovima vašeg dvorišta, kao i na potencijalne rizike koje određene vrste mogu nositi sa sobom. Na taj način se izbegavaju neželjene posledice koje mogu nastati kasnije, kada biljka već pusti korenje – doslovno i metaforički.
Jedna od najčešćih grešaka jeste sadnja estetski privlačnih, ali problematičnih stabala preblizu kuće. Neke vrste izgledaju primamljivo zbog brzog rasta, guste krošnje ili ukusnih plodova, ali mogu izazvati ozbiljne tehničke i građevinske probleme. Dobar primer za to je smokva.
- Smokva je omiljena biljka u mnogim krajevima zbog svojih slatkih plodova, dekorativnog izgleda i otpornosti. Ipak, malo ljudi zna da smokva ima vrlo invazivno i agresivno korenje. To korenje ne samo da se širi velikom brzinom, već je i izrazito uporno u potrazi za vlagom. Zbog toga lako prodire kroz pukotine u tlu, širi se ispod temelja kuće i može ugroziti stabilnost objekta – posebno ako se sadi na vlažnim terenima.
Korenje smokve ne zna za prepreke. Kada detektuje izvor vlage, ono će se uputiti ka njemu bez obzira na prepreke – bilo da je to pukotina u betonu, podrum, temelj kuće, pa čak i instalacije ispod zemlje. Problem postaje još ozbiljniji kada se smokva približi vodovodnim ili kanalizacionim cevima. Korenje se zna omotati oko tih cevi, izazvati pritisak i u krajnjem slučaju ih oštetiti ili probušiti. Popravka ovakve štete nije samo finansijski zahtevna, već može i dugoročno narušiti strukturu objekta ili instalacija.
U praksi se često dešava da ljudi posade smokvu iz sentimentalnih razloga, ne sluteći da će već za nekoliko godina morati da se bave ozbiljnim građevinskim intervencijama. Dodatni problem predstavlja i lišće smokve, koje je veliko i često opada, pa može začepiti oluke ili napraviti nered oko temelja. Takođe, sok iz lišća smokve može izazvati iritacije na koži, pa se ne preporučuje da bude u zoni gde se često boravi, naročito kada su deca u pitanju.
Zbog toga se savetuje da se smokve, ako se već sade, postave na što veću udaljenost od kuće – idealno na ivici dvorišta, gde korenje neće moći da napravi štetu.
Ovo, naravno, ne znači da smokva treba da se potpuno izbaci iz plana sadnje. Naprotiv, ona može biti veoma zahvalna biljka u vrtu, samo ako se pravilno pozicionira. Sa dovoljno prostora za širenje korenja, daleko od objekata i podzemne infrastrukture, smokva može doneti mnogo radosti – kako kroz svoje plodove, tako i kroz estetski doprinos prostoru.
Zato je prilikom planiranja sadnje bilo koje vrste drveta važno postaviti nekoliko ključnih pitanja:
-
Koliko brzo i koliko veliko drvo raste?
-
Koliki je domet i snaga korenovog sistema?
-
Da li postoji rizik od oštećenja temelja, podova, cevi ili podzemnih instalacija?
-
Na kojoj udaljenosti od objekta bi trebalo posaditi ovo drvo?
Pametnim planiranjem i informisanim odlukama možete imati prelepo i bezbedno dvorište koje će trajati generacijama.
