Pevač Nino Rešić preminuo je gotovo pre dve decenije, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u muzičkoj industriji. Njegova ćerka, Sandra Rešić, neretko je delila javno o njihovom odnosu i neprevaziđenoj boli koja i dalje ne jenjava. Međutim, njegovi posmrtni ostaci izazvali su kontroverzu nakon izjava njegovog menadžera, Nermina Ademovića.
Nermin Ademović je jednom prilikom otkrio detalje o poslednjim danima života pokojnog Ninea, navodeći tvrdnje koje su protivurečile Sandrinim rečima i time izazvao burne reakcije javnosti.
“Više nisam mogao da trpim laži koje je iznosila Sandra Rešić. Ona se hvalila kako je bila uz oca do samog kraja u Bijeljini, što je čista izmišljotina. Tvrdi da zna u kakvim je mukama umro njen otac, ali nije bila uz njega u tom trenutku. Sva ta nesrećna situacija odvijala se u samo nekoliko dana, a niko nije mogao predvideti tragediju koja će zadesiti Nina”, izjavio je bivši menadžer pokojnog pevača.
“Godina je bila 2007., Nino je većinu vremena provodio u Bijeljini, gde smo radili na njegovom novom albumu. Moja osoba i Nebojša, koji je bio blizak Nino i meni, pružali smo mu podršku u karijeri. Dok smo Nebojša i ja obavljali menadžerske obaveze, Nino je često putovao na nastupe. Sećam se, kao da je bilo juče, 18. oktobra kada sam primio poruku u kojoj je pisalo: ‘Brate, Nino je danas loše, posetili smo lekara i preporučio mu je da ostane u bolnici, ali Nino nije hteo. Molim te, dođi večeras da budeš uz njega, ja imam poslovne obaveze.’ Ubrzo nakon toga, sa prijateljem Vedadom, krenuo sam ka Bijeljini, očekujući da je Nino samo prehlađen i da nije ništa ozbiljno. Međutim, kad smo stigli, Nebojša je žurio na posao, a Nino je spavao u svojoj sobi. Nebojša nas je obavestio da otvorimo prozor jer je Nino imao česte napade i trebao je svež vazduh”, ispričao je Ademović.
“Nino je odbio da poseti lekara uprkos jakim bolovima i čestim napadima. Oko 22 sata sam ga ja preuzeo i rekao mu da idemo kod lekara, da neću više da slušam njegovo odbijanje. U tom trenutku, Nino je jedva hodao, a mi smo ga odvezli u bolnicu u Bijeljini. Kada smo stigli, rekli su nam da ga odmah odvedemo u hirurgiju. Nino je postao sve slabiji i nije mogao da hoda, pa smo ga stavili u invalidska kolica i odveli na odgovarajuće odeljenje. Tamo nas je sačekao lekar i pitao da li je pacijent alkoholičar. Odgovorio sam da nije pio ni kap alkohola sedam dana unazad. Nakon toga su ga odveli u salu za operaciju, a mi smo ostali da čekamo. Iako je prošlo ponoć, nismo imali nikakve informacije o Ninoovom stanju. Nismo ni slutili da će se dogoditi najgore. Konačno, lekar je došao i saopštio nam ono što nismo želeli da čujemo: ‘Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju, ali nije odgovorio.’ Nastala je tišina, nisam mogao da verujem da čujem takvu vest”, nastavio je Nermin.
“Okupili smo se u Ninoovom stanu oko 2-3 sata ujutro. Svi smo bili nemi od šoka, nismo znali šta da kažemo jer ovakav ishod nismo očekivali. Dogovorili smo sahranu za subotu u njegovom rodnom mestu, Bosanskoj Dubici. Na sahrani su bili njegov kum, rođak Samir, Jasna K, Halid Muslimović, Farizada Čamdžić, njegov stric i ostala uža rodbina. Bilo je mnogo ljudi, tačan broj ne znam, ali među njima nije bilo njegovog brata Dejana i Sandre, koji su prethodno bili u Bijeljini”, završio je svoje svedočenje Nermin.
