U današnjem članku vam pišemo na temu odlaska Halida Bešlića, čoveka koji je decenijama bio sinonim za muziku, emociju i pesmu koja se pamti. Njegova smrt duboko je potresla ceo region, a prizori sa sahrane pokazali su koliko je bio voljen i koliko je njegov glas bio deo svakodnevice običnih ljudi.
Dana 13. oktobra, Sarajevo je postalo mesto tuge i zajedničkog sećanja. Više od 100.000 ljudi okupilo se da ga isprati na večni počinak, što je svedočilo o tome da je iza sebe ostavio mnogo više od karijere – ostavio je trag u srcima miliona. Ljudi su plakali, pevali njegove pesme i ćutke stajali, svesni da prisustvuju kraju jedne epohe.
Halid se dugo borio sa bolešću, a oni najbliži nisu prestajali da veruju da će pronaći snagu da se oporavi. Njegova istrajnost i volja bile su deo njegove ličnosti, pa su mnogi mislili da će i ovaj put pobediti. Ali, sudbina je bila jača. Ipak, upravo taj osećaj nade do poslednjeg trenutka govori koliko su ga ljudi voleli i koliko im je značio.
- Nakon sahrane, u javnosti su se pojavile i reči njegovog kolege i prijatelja Halida Muslimovića, koje su unele dodatnu težinu celoj priči. On je izjavio da je Bešlićeva smrt možda mogla da se izbegne. Prema onome što mu je ispričao lekar, postojale su šanse da se stanje reši na vreme. „Ovaj život je jeftino prodan“, reči su koje su odjeknule i koje je Muslimović preneo javnosti. Ta izjava ostavila je gorak ukus i otvorila pitanje – da li je legenda mogla još živeti da je bilo više brige i pažnje?
Muslimović je podelio i poslednji razgovor sa Bešlićem. Rekao je da ga je zvao dok je bio u bolnici i da nisu razgovarali o bolesti. Umesto toga, pokušao je da unese osmeh i vedrinu, pa su obojica smejali kao nekada, kao da se ništa ne dešava. „To je moja najbolja uspomena, napraviću sebi da je uokvirim i zauvek čuvati“, rekao je Muslimović. Upravo taj trenutak pokazuje da je Halid i u najtežim trenucima znao da širi toplinu i ljudskost.
Nekoliko dana pre smrti, Muslimović je razgovarao sa Bešlićevim sinom Dinom, koji mu je iskreno rekao da situacija neće dugo potrajati. Iako je to bila teška istina, nada se nije gasila sve dok se vest nije proširila. To pokazuje kolika je bila ljubav i koliko je teško prihvatiti gubitak nekoga ko je bio simbol života i muzike.
- Ono što je ostalo iza Halida Bešlića jesu njegove pesme – priče o ljubavi, sreći, bolu i radosti koje su se pevale i u kafanama i na koncertima, u porodičnim trenucima i usamljenim večerima. Njegova muzika bila je most među ljudima, nešto što je povezivalo generacije. Zato i ne čudi što je na njegovoj sahrani vladalo jedinstvo tuge, jer su svi prisutni osećali da su izgubili deo sebe.
Kada neko ostavi takav trag, njegova smrt nikada nije kraj. Ona je samo trenutak kada se život pretvara u sećanje, a pesme postaju večne. Halid Muslimović je rekao ono što mnogi osećaju – da Bešlićev lik, glas i uspomene na zajedničke trenutke niko ne može izbrisati. Njegov odlazak je težak, ali njegovo nasleđe ostaje da živi.
Na kraju, priča o Halidu Bešliću nije samo priča o pevaču. To je priča o umetniku koji je svojim glasom ispisao istoriju jednog naroda, o čoveku koji je bio deo života običnih ljudi i koji je ostavio neprolaznu vrednost. Njegov oproštaj je bio bolan, ali i veličanstven – jer samo oni najveći bivaju ispraćeni sa tolikom ljubavlju i poštovanjem.
Halid Bešlić je otišao, ali njegova muzika i sećanje zauvek ostaju u srcima
