O Ljiljani Jakšić se jako puno pisalo u poslednje dve godine, kada je bila u jako velikom finansijskom škripcu, jer je pandemija korona virusa dovela do toga da nema bukvalno više šta da jede. Ako tome dodamo i to, da je rodila i ćerkicu sa 52 godine, koju je morala da hrani, i da je muž ostavio koji nije hteo da plaća alimentaciju, oinda vam je sve jasno kroz kakvu je ona golgota prolazila.
“Nisam baš odlučila da to bude u ovim godinama, nego su se okolnosti namestile. Od prvog trenutka i pre nego što se desilo i dan-danas, ja sam presrećna žena. Darijin osmeh, ne njena reč, već samo pogled i misao o njoj je nešto što mi čini život radosnim. Ni u trenucima kada mislim da ne stižem, da padam od umora, da ne mogu više, kad pomislim da mi je iscurila sva energija, kad je ona u pitanju nađe se snaga. A uvek je ona u pitanju. I kad radim – radim jer je to neophodno zbog nas dve, zbog naše male porodice. Kada idemo u obilazak ili gde već, potrudim se da njoj prija, da nju to nešto nauči, sva je akcija usmerena na to da njoj bude dobro, da nama bude dobro” – kaže za “Blic” Ljiljana Jakšić.
Osvrnula se i na svoga muža koji je ostavio i nju i njeno dete, za koje danas i ne želi da čuje:”To je bila toliko jaka sreća i radost, da sam u tom trenutku znala da će čitava trudnoća dobro proći, da ću ja za nekoliko meseci držati svoje dete u naručju. Mnogim ženama se nažalost dešavaju razne stvari u trudnoći, ja sam radila do osmog meseca trudnoće, nisam uzimala ni trudničko bolovanje. Počela sam da radim mesec dana posle porođaja, bilo je samo pitanje da li ću moći da uđem u skadarlijski kostim. Sve ostalo je bilo manje važno, pa i to sa partnerom.
