U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o srcu, kao najvažnijem, organu u ljudskom tijelu. Evo, i par jako zanimljivih podataka na ovu temu….
U savremenom društvu, sve više ljudi shvata značaj fizičke aktivnosti za očuvanje zdravlja. Međutim, dok se promovišu različiti treninzi, izazovi i fitnes programi, često se zaboravlja jedan ključan korak – medicinska procena pre početka vežbanja, naročito kod osoba koje više nisu u ranim dvadesetim godinama života.
Prof. dr Petar Otašević, renomirani kardiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, jasno naglašava da fizička aktivnost mora biti usklađena s individualnim zdravstvenim stanjem. Njegova poruka je jednostavna i važna: pre nego što krenemo s treningom, moramo upoznati granice svog tela. Za osobe koje ulaze u četvrtu deceniju života i starije, vežbanje bez prethodne medicinske provere može biti ne samo neefikasno, već i opasno. Zato kompletna zdravstvena evaluacija treba da bude prvi korak pre bilo kakvog fizičkog napora. Ova procena treba da obuhvati sledeće:
-
Merenje krvnog pritiska – pokazatelj zdravlja srca i krvnih sudova
-
Laboratorijske analize – naročito nivo šećera u krvi i masnoća (lipida)
-
Elektrokardiogram (EKG) – daje uvid u električnu aktivnost srca
-
Ehokardiografiju – ultrazvuk srca koji otkriva moguće strukturne promene
Ovi testovi lekarima omogućavaju da na siguran način odrede dozvoljeni nivo opterećenja, kao i da otkriju skrivene rizike koje pacijent možda i ne oseća. Stručnjaci se slažu da minimum od 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno donosi značajne koristi za celokupno zdravlje. Važno je naglasiti da to ne mora uključivati skupe članarine ili intenzivne treninge — već jednostavno, svakodnevno kretanje koje prija.
Preporučene aktivnosti uključuju:
-
Brzo hodanje
-
Trčanje (džoging)
-
Vožnju bicikla
-
Plivanje
-
Ples
-
Planinarenje
-
Rad u bašti ili dvorištu
Ključ je kontinuitet, a ne intenzitet. Cilj nije da iscrpimo telo, već da ga ojačamo, podstaknemo cirkulaciju i unapredimo opšte stanje organizma. Aerobne vežbe, poznate i kao kardio-treninzi, osim što utiču na fizički izgled, imaju snažan efekat na unutrašnje funkcije tela. Evo nekoliko konkretnih koristi:
-
Jačanje srčanog mišića
-
Bolja cirkulacija i funkcija pluća
-
Kontrola telesne težine
-
Smanjenje stresa i anksioznosti
-
Povećanje energije i boljeg raspoloženja
Međutim, kako upozoravaju lekari, bitno je pratiti brzinu otkucaja srca tokom vežbanja, kako bi se izbegao preveliki napor. Maksimalna preporučena frekvencija srca izračunava se formulom 220 minus broj godina.
Na primer, kod osobe od 50 godina:
-
Maksimalni puls ne bi trebalo da pređe 170 otkucaja u minuti
-
Idealno je vežbati u zoni od 60–80% te vrednosti, što se naziva ciljna zona pulsa
Poseban oprez potreban je kod osoba koje imaju:
-
Povišen krvni pritisak
-
Visok nivo holesterola
-
Dijabetes
-
Porodičnu istoriju srčanih bolesti
-
Prethodne srčane ili plućne tegobe
Takođe, simptomi poput bola u grudima, umora pri malom naporu, vrtoglavice ili otežanog disanja ne smeju se ignorisati. Za ovakve osobe, vežbanje može biti korisno, ali samo pod stručnim nadzorom i uz jasna ograničenja.
Vežbanje jeste jedan od temelja zdravog života, ali nije univerzalno rešenje koje odgovara svima. Njegova prava vrednost leži u prilagodljivosti – svaki plan fizičke aktivnosti treba biti osmišljen u skladu s mogućnostima, potrebama i stanjem organizma.
Zato zapamtite:
-
Posetite lekara pre početka treninga, naročito ako ste stariji od 40 godina
-
Ne zanemarujte signale koje vam telo šalje
-
Povećavajte intenzitet postepeno
-
Pratite puls tokom aktivnosti
-
Birajte vežbe koje volite i koje vas raduju
Kao što kaže prof. dr Otašević:
“Cilj nije samo da budemo aktivni, već da budemo aktivni na način koji nas jača, a ne ugrožava.”
U vremenu kada se fizička aktivnost često predstavlja kao magično rešenje za sve, važno je zapamtiti – zdravlje dolazi iz ravnoteže, ne iz krajnosti. Pokrenite se, ali pametno. Jer snaga nije u brzini, već u doslednosti i svesnoj brizi o sebi.
