U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o zdravoj ishrani, koja je ključna za zdravlje svih nas. Danas govorimo o ovom aspektu iz stručnoga ugla….
Profesor doktor Dragan Ivanov, poznat po tome što od rođenja nikada nije jeo meso i ribu, podelio je nekoliko ključnih saveta za zdrav život. Njegove preporuke nisu samo naučno zasnovane, već se temelje na njegovom ličnom iskustvu, a mnogi ljudi ga smatraju pouzdanim izvorom za savete o zdravlju. Kroz dugogodišnje istraživanje i praktično iskustvo, profesor Ivanov razvija pristup koji je usmeren na celokupno zdravlje – fizičko, emocionalno i mentalno. Evo šta bi trebalo da postanemo svesni kako bismo očuvali svoje zdravlje i produžili život.
- Rano ustajanje i značaj dobrog sna
Jedan od osnovnih principa za zdrav život je kvalitetno spavanje. Profesor Ivanov naglašava da je ključno da na vreme legnemo, posebno za decu i omladinu u pubertetu. Idealno je da legnemo pre 22-23 časa, jer se tada omogućava prirodno regenerisanje organizma. U tom periodu se sintetizuje melatonin, hormon koji pomaže u obnovi mozga i celokupnog organizma, zajedno sa hormonima rasta. Dobar san nije samo odmor, već proces tokom kojeg telo popravlja oštećenja nastala tokom dana i priprema se za sledeći dan.
Profesor takođe ističe da je važno da ne čekamo da se umorimo pre nego što legnemo, jer kasno spavanje može ometati normalne biološke ritmove i smanjiti kvalitet sna. Ujutro, kako bismo bili produktivni, preporučuje da odmah po buđenju aktiviramo mozak. Najbolji način za to je unos prirodnih izvora energije, kao što su med i voće, koji su bogati glukozom i prirodnim ugljenim hidratima. Ovaj unos je ključan jer mozak, kao i celokupni organizam, funkcioniše najbolje kada je snabdeven prirodnim izvorima energije, a ne procesiranim šećerima.
- Zdrav doručak i fizička aktivnost
Profesor Ivanov naglašava važnost doručka, ne samo kao obroka, već kao osnovnog pokretača energije za početak dana. Nikada ne preskakati doručak, jer to dovodi do pada energije i smanjene koncentracije kasnije tokom dana. Ovaj obrok treba da sadrži hranu bogatu prirodnim ugljenim hidratima, kao što su med, voće ili integralne žitarice. Takva hrana obezbeđuje dugotrajan izvor energije i podržava optimalnu funkciju mozga.
Dalje, profesor ističe da je fizička aktivnost ključna u svakodnevnom životu. Idealno je da doručak bude praćen fizičkom aktivnošću, koja može biti kratka, ali intenzivna, poput brze šetnje ili vožnje bicikla. Čak i ako nemamo puno vremena, korišćenje bicikla ili pešačenje do posla mogu imati dugoročne koristi za naše zdravlje. Ovakav način kretanja ne samo da čini da budemo fizički aktivni, već nas izlaže i suncu, što povoljno utiče na naše mentalno zdravlje.
- Važnost boravka na suncu i fizičke aktivnosti
Profesor Ivanov ističe da je važno svakodnevno pronaći vreme za fizičku aktivnost u trajanju od 45 do 60 minuta. Najbolje je to učiniti u periodima kada sunce izlazi ili zalazi, jer u tim trenucima organizam proizvodi vitamin D, melatonin i serotonin. Ovi hormoni nisu samo korisni za zdravlje, već pozitivno utiču na naše mentalno stanje, poboljšavajući raspoloženje, smanjujući stres i jačajući imunitet. Profesor veruje da redovno izlaganje suncu može poboljšati kvalitet života, jer povezuje fizičko zdravlje sa emocionalnom stabilnošću.
- Izbor hrane: mahunarke i preskakanje večere
Kada je reč o ishrani, profesor Ivanov savetuje da za ručak biramo mahunarke. Ove namirnice su bogate vlaknima, proteinima i drugim hranljivim materijama koje podržavaju zdravlje, ali takođe pomažu i u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Mahunarke, kao što su pasulj, sočivo i grašak, su izvor biljnog proteina koji može zameniti meso u ishrani.
Takođe, važno je zapamtiti da večeru treba preskočiti. Iako mnogi imaju običaj da jedu kasno uveče, profesor smatra da je najbolje izbegavati večernje obroke kako bi telo imalo dovoljno vremena da se oporavi i pripremi za sledeći dan. Kasni obroci mogu ometati san i negativno uticati na varenje, što može dovesti do stresa na organizam.
- Emocije i njihov uticaj na zdravlje
Profesor Ivanov takođe govori o emocijama, koje mogu biti jednako toksične za zdravlje kao i loše navike, poput pušenja. On tvrdi da izolacija i nespretnost u komunikaciji mogu biti štetnije za zdravlje nego čak i pušenje. Emocionalni stres, dugotrajna anksioznost ili depresija mogu ozbiljno ugroziti fizičko zdravlje, jer utiču na imunološki sistem i povećavaju rizik od mnogih bolesti.
Za zdravlje je ključno da postavimo granice u korišćenju tehnologije i društvenih mreža. S obzirom na to da previše vremena provodimo uz digitalne uređaje, profesor upozorava na opasnosti prekomerne upotrebe tehnologije, koja može “otrovati” naše mentalno zdravlje. Druženje sa prijateljima i porodicom, usmeravanje pažnje na kvalitetne međuljudske odnose i socijalnu interakciju donosi mnogo veće koristi za naše mentalno i fizičko zdravlje nego bilo koji digitalni uređaj.
Zaključak
Saveti profesora Ivana o zdravom životu ukazuju na to da je održavanje ravnoteže između fizičke aktivnosti, pravilne ishrane i emocionalnog zdravlja ključno za dug i zdrav život. Pravilno spavanje, fizička aktivnost, unos prirodnih ugljenih hidrata, kvalitetno vreme provedeno sa ljudima, kao i postavljanje granica u korišćenju tehnologije, čine osnovne komponente zdravog života. Kako bi sačuvali optimalno zdravlje, važno je da se pridržavamo ovih principa, usmeravajući pažnju na kvalitet života, a ne samo na brzinu svakodnevnih aktivnosti.
Zdravlje nije nešto što se postiže samo kroz ishranu ili fizičku aktivnost, već kroz holistički pristup, gde je važno balansirati sve aspekte života.
