Slanina se pravi od različitih delova svinjskog mesa, ali najčešće se koristi svinjski stomak ili slanina sa leđa. Proces proizvodnje obuhvata nekoliko ključnih faza:
-
Soljenje: Svinjsko meso se prvo soli, što pomaže u očuvanju mesa i doprinosi njegovom karakterističnom ukusu.
-
Dimljenje: Nakon što je meso posoljeno, često se dimi kako bi dobilo specifičnu aromu i produžilo rok trajanja.
-
Sušenje: Meso se zatim suši na hladnom mestu, čime se dalje poboljšava njegov ukus i tekstura.
Slanina je jedna od najozloglašenijih namirnica u srpskoj ishrani, poznata po visokom sadržaju masti. Iako se često spominje kao neprijatelj zdravlja zbog svog visokog nivoa zasićenih masti, mnogi ne znaju da ova namirnica može imati i određene prednosti, kada se konzumira u umerenim količinama. Preterana konzumacija slanine može dovesti do povećanja nivoa holesterola u krvi, što je jedan od faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, ali, kao i u svemu, ključ je u umerenosti i pravilnoj pripremi.
Jedna od glavnih karakteristika slanine je njen sastav. Slanina ne sadrži ugljene hidrate, koji se obično smatraju pokretačem debljanja. Ugljeni hidrati, naročito rafinisani, mogu brzo podići nivo šećera u krvi i dovesti do povećanja telesne mase. Slanina, s druge strane, pruža osećaj sitosti, što znači da nas može zasititi na duže vreme, a samim tim smanjiti unos drugih kalorijskih namirnica. Pored toga, slanina je vrlo jednostavna za pripremu i može biti dobar izvor energije, naročito za osobe koje se bave fizičkom aktivnošću i kojima je potrebna brza energija.
Iako je slanina poznata po visokom sadržaju masti, važno je naglasiti da nisu sve masti iste. U slanini se mogu naći i određene korisne masti koje imaju pozitivan efekat na organizam. Zasićene masnoće koje se nalaze u slanini, iako se često smatraju nezdravim, imaju važnu ulogu u funkciji ljudskog tela, jer omogućavaju pravilan rad ćelijskih membrana i pružaju strukturalnu potporu. Takođe, slanina sadrži omega-3 masne kiseline, alfa-linolensku i stearinsku kiselinu koje su blagotvorne za ćelije organizma. Pored toga, slanina sadrži lipazu, enzim koji pomaže pankreasu da efikasnije razlaže masti, što može biti korisno za varenje.
Profesor dr Momčilo Matić, nutricionista i profesor prirodne medicine, objasnio je u jednoj emisiji kako slanina može biti korisna u ishrani ako se konzumira u umerenim količinama. Prema njegovim rečima, slanina koja se jela na selu, obično pripremljena uz dodatak belog luka, nije imala negativan uticaj na zdravlje. “Ugljeni hidrati su dobri za energiju, ali masnoće, poput onih iz slanine, takođe pružaju potrebnu energiju. Ključno je da unosimo ove masti u balansiranim količinama, jer su one važne za telo”, rekao je Matić.
Ono što je takođe važno za napomenuti jeste uloga holesterola u organizmu. Holesterol nije neprijatelj, kako se često misli, već je ključan za mnoge vitalne funkcije. On je neophodan za izgradnju hormona, žučnih kiselina i ćelijskih membrana. Međutim, prekomerni unos lošeg holesterola, koji ima nisku gustinu (LDL), može dovesti do problema sa srcem i krvnim sudovima. “Holesterol nije nešto što je priroda stvorila protiv čoveka. On je potreban za život. Ali kada imamo previše lošeg holesterola, to može postati problem”, rekao je dr Predrag Nenadić, nutricionista.
U tom smislu, nutricionisti savetuju da se unos slanine i drugih namirnica bogatih mastima treba vršiti u umerenim količinama, uz fokus na kvalitet masti. Preporučuje se konzumacija zdravih masti, kao što su domaća mast, maslinovo ulje i hladno ceđena biljna ulja, kao i konzumacija ribe poput lososa i skuše, koje su bogate omega-3 masnim kiselinama. Takođe, jaja i namirnice bogate holinom, poput slanine, mogu biti korisni dodaci ishrani, jer holin igra važnu ulogu u zdravlju mozga i jetre.
Drugi stručnjaci napominju da je važno biti oprezan s unosom prerađenih sokova, koji često sadrže visok nivo fruktoze. Fruktoza može doprineti povećanju triglicerida i holesterola u organizmu, što može povećati rizik od gojenja i drugih metaboličkih problema. “Fruktoza daje proizvodima slast, ali takođe doprinosi nakupljanju masti u telu”, dodao je dr Nenadić.
Zaključno, slanina može biti deo zdrave ishrane, ali samo ako se konzumira u umjerenim količinama. Najvažniji faktor je balans i raznovrsnost u ishrani, a slanina treba biti samo jedan od mnogih izvora masti i proteina. U kombinaciji sa zdravim mastima, poput onih iz maslinovog ulja i ribe, može biti korisna za organizam, ali prekomerni unos, naročito prerađenih i previše masnih verzija, može doneti više štete nego koristi.
