Otac je prodao svoj čamac, jedinu radost, da bi ćerki kupio haljinu za maturu: Ona ga je oterala sa slavlja jer ‘smrdi na ribu’, a onda je videla njegove prazne ruke.

U današnjem članku vam pišemo na temu ljubavi koja prevazilazi sve prepreke, pa čak i društvene norme i materializam. Govorićemo o životu jednog oca i njegove ćerke, njihovoj neobičnoj i snažnoj vezi koja je stvorena u borbi, ali i u ljubavi koja ne zavisi od toga šta imaš ili kako se nosiš.

Danilo je bio običan ribar, sa životom koji nije obećavao mnogo. Njegova svakodnevica se sastojala od ribarenja na reci, popravljanja mreža i prodaje ribe da bi preživeo. Iako život nije bio lak, imao je nešto dragoceno — svoju ćerku Jovanu. Jovana je bila njegova snaga, ali i njegov najveći izazov. Iako je bila lepa i pametna, grad i društvo bogatih ljudi učinili su da se stidi očeve grube ruke, mirisa reke i jednostavnog života koji je vodio sa njim.

Kada je matura bila pred vratima, Jovana je bila u panici. Njen život je delovao kao da je na prekretnici, jer sve njene prijateljice već su naručile haljine, planirale šminkere i limuzine. Jovana nije mogla da se nosi sa tim luksuzom, jer je njen otac, iako bio najbolji otac na svetu, bio daleko od tog sveta.

U njenoj sobi, dok je gledala kataloge sa preskupim haljinama, srce joj je bilo slomljeno, a suze su joj padale niz lice. Onda je, iznenađena, čula očeve korake. Danilo je ušao, tiho seo pored nje i obećao joj da će je učiniti srećnom. Iako su mu ruke bile ispucale, a glas grub, obećanje je bilo jasno: “Tata će srediti.”

• Danilo je znao da nema mnogo, ali njegova želja da učini svoju ćerku srećnom bila je veća od svega. Otišao je do svoje jedine dragocenosti, svog čamca “Sloboda”. Prodao ga je lokalnom ugostitelju za keš, iako je znao da je to deo njega, da je to bila jedina stvar koja mu je donosila prihode. Čamac je bio više od plovila — bio je simbol njegovog života, njegovih uspomena, ali Jovana je bila važnija. Otišao je u butik, kupio joj haljinu koju je želela, vratio se kući, iako je znao da nije rekao celu istinu. Kad je Jovana ugledala haljinu, bila je presrećna. Nije pitala odakle novac, niti je uopšte primetila da je njen otac žrtvovao sve za nju. Bila je previše zauzeta divljenjem haljini i šaljivim porukama Kaći, svojoj najboljoj prijateljici.

Ali tada je došao trenutak kada se sve promenilo. Na maturskoj večeri, dok je Jovana bila u svom prelepom izdanju, njen otac, nažalost, nije mogao da se presvuče. Sa svojim grubim, ribarskim džemperom i starim pantalonama, ušao je u hol hotela. Nije želeo da ometa njenu sreću, ali želeo je da joj da novac koji je sačuvao. Kad ga je primetila Kaća, krenula je s podrugljivim pitanjem. “Jovana, bože, ko je ovaj klošar?” Njena rečenica je probila tišinu, a svi su se okrenuli. Jovana, u trenutku koji je trebao biti njen, osećala je duboki sram. Pogledala je svog oca i izgovorila reči koje će zauvek promeniti njihov odnos: “Smrdiš na ribu, tata!”

Ove reči su pogodile Danila kao grom. Bilo je to kao da ga je neko udario u srce. Ali on je pokušao da ostane miran, da joj da novac, da pokaže da ga voli. Međutim, Jovana je bila besna. Nije želela da bude viđena sa njim u tom trenutku. Nije želela da je njen otac sramoti pred njenim prijateljima. Danilo je, slomljen, otišao. Ali Jovana nije mogla da se smiri. Kad je čula od Kaće da je njen otac prodao svoj čamac za keš, sve se promenilo. Shvatila je da je sve ono što je njen otac učinio bilo zbog nje, zbog njene sreće, zbog toga što joj je želeo omogućiti da bude ista kao druge.

• Bez razmišljanja, Jovana je potrčala za njim. Bacila se u njegov zagrljaj, razumevši šta je učinio. Osetila je miris ribe, miris ljubavi, miris koji nema cenu. “Oprosti mi, tata, nisam znala,” rekla je kroz suze. U tom trenutku, shvatila je da nije potrebno biti poput drugih. Njen otac nije bio “gubitnik”, on je bio otac koji je dao sve za nju.

Jovana je tada odlučila da se vrati svom otcu, da mu pomogne da povrati svoju slobodu, da otkupi čamac koji je prodao. Ne treba joj haljina, rekla je. Njoj treba njen otac, onakav kakav jeste, sa svim svojim manama, ali i sa najvećim srcem koje je mogla zamisliti. U tom trenutku, Jovana je shvatila da je ljubav koju je njen otac imao prema njoj neuporediva sa svim materijalnim stvarima ovog sveta. Ona nije imala cenu