Olivera Ćirković je žena čija životna priča dokazuje da sudbina može da se menja bez obzira na greške iz prošlosti. Nekada poznata kao talentovana košarkašica, a zatim i članica ozloglašene grupe Pink Panter.
Olivera je prošla put od sportske dvorane, preko zatvorskih ćelija, pa sve do umetničkog ateljea i književne scene. Njeno ime je godinama bilo sinonim za smelost, kontroverzu i opasnost, ali danas je to priča o snazi, opstanku i potrazi za novim identitetom.
- U središtu njenog života oduvek je bio sin Nikola, kojeg opisuje kao svoj najveći uspeh i oslonac. Upravo on joj je davao snagu da izdrži najteže trenutke i da veruje da može da pronađe izlaz iz sveta kriminala. Nikola je odrastao u samouverenog i privlačnog mladića, čiji je privatni život često punio stranice medija. Najpre je bio u vezi s pevačicom Angellinom, koja je o njemu govorila samo najlepše, a danas je sreću pronašao sa Katarinom Sekulić, devojkom koja nije deo javne scene, ali je uspela da osvoji i njega i Olivkino srce. Olivera s ponosom objavljuje njihove zajedničke fotografije, naglašavajući da je presrećna što njen sin ima pravu osobu pored sebe.
Njena mladost bila je obeležena uspehom u košarci. Igrala je i u inostranstvu, u Grčkoj, i pokazivala da može da izgradi sjajnu sportsku karijeru. Međutim, splet okolnosti i susreti sa ljudima iz podzemlja doveli su je u potpuno drugačiji svet. Na sopstvenoj svadbi upoznala je one koji su je uveli u kriminal, i tako je počeo put koji će je pretvoriti u jednu od najpoznatijih žena organizovanog kriminala.
Olivera je brzo postala deo spektakularnih pljački, koje su širom Evrope izazivale pažnju javnosti. Ali ono što je počelo kao život u luksuzu, završilo se iza rešetaka. Više puta je bila uhapšena, a u Grčkoj je ostala upamćena kao jedina žena koja je uspela da izvede filmsko bekstvo iz zatvora. Taj trenutak najbolje oslikava njenu smelost – uz pomoć saradnika, uspela je da isplanira odlazak na glavni ulaz i pobegne na motoru, ostavljajući stražare u neverici.
Ipak, njen drugi povratak u istu zemlju bio je koban. Želela je da dovrši posao koji je ranije započela, ali splet nesrećnih okolnosti doveo je do hapšenja. Tada je prvi put pomislila da je izgubila rat. Osuđena je na dugu kaznu, ali zahvaljujući olakšicama i društveno korisnom radu, izašla je ranije. Upravo tada umetnost je postala njen spas – slikanje joj je omogućilo da pronađe unutrašnji mir i da kanališe emocije koje je nosila.
- Za razliku od mnogih, Olivera nikada nije želela da se bavi kajanjima. Smatrala je da je to besmisleno, jer vraća misli na prošlost koju ne može promeniti. Umesto toga, odlučila je da svoje greške pretvori u pouke. Po izlasku iz zatvora, posvetila se slikarstvu i pisanju, objavivši tri autobiografske knjige u kojima iskreno i bez ulepšavanja govori o svom životu. Čitaoci su u njima pronašli ne samo priču o kriminalu, već i o porodici, ljubavi, veri u sebe i potrazi za slobodom.
Iako danas živi mirnije, Olivera ostaje žena snažnog karaktera. Sa osmehom priznaje da nije uvek srećna, ali da jeste zadovoljna – jer je preživela i sačuvala ono najvažnije: odnos sa sinom. Njegova podrška bila je stub na kojem je gradila novi život. On je bio taj koji ju je motivisao da se menja, ali i podsetnik da uvek postoji razlog da se nastavi dalje.
Mladima često poručuje da ne traže idole, jer niko nije savršen. Upozorava ih da kriminal ne vodi ničemu dobrom – na tom putu čeka samo zatvor ili kraj. Njene reči nose težinu iskustva i služe kao upozorenje da je mnogo bolje graditi život na poštenju i upornosti nego na brzom i rizičnom putu.
Na kraju, Olivera ističe da će dok je živa imati želje. Za nju je to znak da je čovek živ, da i dalje teži nečemu i veruje u budućnost. Možda ne može da kaže da je uvek srećna, ali zna da je njena životna priča dokaz da i posle najvećih padova može da se pronađe novi smisao. Ona danas stoji kao primer da je moguće promeniti život, da je snaga u priznanju grešaka i da su ljubav i porodica vrednosti koje nikada ne smeju biti izgubljene
