Gospojinski post koji traje 15 dana do praznika Uspenja Presvete Bogorodice, predstavlja posebno vreme i duhovno osnaživanja.Kroz uzdržavanje od hrane, ali i od loših misli i dela, ovaj post postaje svojevrsna psihoterapija.
Gospojinski post, koji traje 15 dana do praznika Uspenja Presvete Bogorodice, predstavlja period duhovne pripreme i introspektivne refleksije za sve vernike. Đakon Aleksandar Panić ističe da ovaj post, iako najkraći od četiri višednevna posta u godini, spada u najrigoroznije, jer se posti u skladu sa Bogorodičinim danima, koje je ona provodila u molitvi i postu pred usnuće. Njegov smisao nije samo fizičko uzdržavanje, već i duboka psihoterapija za savremenog čoveka, koji je često izložen stresu, brzini života i unutrašnjim konfliktima.
- U vreme ovog posta, pravoslavna crkva proslavlja i Preobraženje Gospodnje, koje pada 19. avgusta. Prema narodnom verovanju, tokom ovog perioda ne treba jesti mlado grožđe, jer se na liturgiji te nedelje osvećuje i deli narodu kao simbol blagostanja. Ove tradicije podsećaju vernike na važnost povezivanja sa prirodom, svetom i sopstvenom duhovnošću kroz simbolične rituale i običaje koji imaju dublje značenje od same forme.
Post Gospojinski je usko povezan sa ličnim spasenjem. Sveti otac Justinije opisuje Uspenje Presvete Bogorodice kao „drugi Vaskrs“, jer je Bogorodica po usnuću uznesena na nebo. Trećeg dana od njenog usnuća, apostol Toma dolazi da je poseti, ali nalazi grob prazan, shvatajući da ju je Isus uzneo. Ova priča osnažuje vernike u verovanju da je duhovni život i uzdizanje ka Bogu dostupno svakome ko se posveti veri i molitvi.
Đakon Panić naglašava da post nije samo fizičko suzdržavanje od hrane i pića. Dok demonske sile, kako kaže, ne jedu niti piju, to ih ne čini svetima. Pravi smisao posta leži u uzdržavanju od loših misli, gordosti, praznoslovlja i loših dela. Post je vreme da se čovek posveti Bogu, da razmatra sopstvene slabosti i snagu, i da uloži trud u unutrašnje očišćenje. Kroz ovaj proces, vernici dobijaju priliku da se oslobode svojih slabosti, da se približe miru i da postanu svesni svojih duhovnih potencijala.
- Uloga posta je i u pomirenju i opraštanju. Đakon objašnjava da se kroz post stiče mir kroz pomirenje sa drugima i oproštaj od onih koji su nas povredili. Ako ne možemo oprostiti, teško možemo očekivati da Bog oprosti nama. Ovaj princip naglašava kako je post ne samo lična disciplina, već i čin društvene i moralne odgovornosti. Post predstavlja priliku da život, koji je često daleko od raja zbog ljudskih odluka i grešaka, postane bliži miru i harmoniji.
Poseban akcenat Gospojinskog posta je na smirenosti i poslušanju, jer se kroz prizmu života Bogorodice, njene reči „Evo sluškinje tvoje, neka mi bude po reči tvojoj“ vide vrednosti koje treba usvojiti. Čovek, iako slobodan, često odstupa od Boga, a kroz primer Bogorodice dobija priliku da se vrati na pravi put i sjedini sa Gospodom. Ovaj aspekt posta posebno je značajan u savremenom svetu, gde se ljudi često suočavaju sa unutrašnjim konfliktima, stresom i raznim iskušenjima koja odvajaju od duhovnog mira.
Đakon Panić ističe da Đavo najviše mrzi čoveka kada se on trudi da se sjedini sa Bogom. Post je trenutak kada se te sile pokušavaju suprotstaviti, izazivajući svađe, ponos i materijalne strasti. Upravo kroz svest o tim iskušenjima, vernik uči kako da prepozna sopstvene slabosti i kako da ih prevaziđe kroz smirenost, poniznost i duhovnu disciplinu. Post je prilika za duhovno jačanje, jer omogućava čoveku da se posveti unutrašnjem miru, rastu i skladnom životu.
Gospojinski post, sa svojim duhovnim, moralnim i psihološkim aspektima, predstavlja priliku za introspektivno putovanje, kroz koje vernici ne samo da jačaju svoju veru, već i razvijaju sposobnost da saosećaju, oproste i grade mirne odnose sa drugima. On uči da pravi životni smisao nije u trenutnim zadovoljstvima, već u pripremi za večnost i razvijanju unutrašnjeg sklada. Kroz ovaj period, ljudi stiču svest o vlastitoj odgovornosti, i fizičkoj i duhovnoj, te uče kako da život učine boljim, ispunjenijim i bližim Božjem putu
