U današnjem članku vam pišemo na temu prepoznavanja srčanog udara i važnosti blagovremene reakcije. Tema je ozbiljna ali poruka je jednostavna pravovremeni pregled i znanje mogu spasiti život.
Kardiološkinja dr Larisa Vasiljević skreće pažnju da ono što mnogi zovu „predinfarktno stanje“ često počinje neprimetno — u trenutku kada osoba shvati da joj je uobičajeni napor postao pretežak. Neko ko je godinama bez daha penjao na četvrti sprat odjednom zastaje već na drugom, ili više ne uspeva da završi trening koji je do juče bio rutina. Kratak pritisak u grudima koji se javi pri zaustavljanju i brzo prođe, nalik angini pektoris, nije sitnica; to je crvena zastavica. U tom trenutku treba odmah otići internisti ili kardiologu, uraditi EKG i proveriti stanje srca pre nego što problem eskalira.
- Ono što isprva izgleda kao „samo napor“ može preći u simptome i u mirovanju: stezanje u grudima dok osoba sedi, gleda televiziju ili posle obroka. To je znak da je stanje nestabilno, da se angina „otela kontroli“ i da postoji realna opasnost od infarkta. Važno je shvatiti da srce ne šalje uvek dramatične signale; ponekad su najopasniji upravo oni tihi, neodređeni osećaji koji se ponavljaju.
Kod žena je slika često zamagljena atipičnim manifestacijama. Zbog razlika u građi krvnih sudova i načinu na koji nervni sistem obrađuje bol, žene tegobe opisuju rečima koje ne zvuče „srčano“: pritisak u grudima i „kratak dah“, neobjašnjiv umor, bol u leđima, mučnina, slabost u rukama, osećaj da „nešto nije u redu“ iako nisu jele teško ni preterale s naporom. Ove znake žene neretko racionalizuju — pripišu ih nespavanju, obavezama, stresu. Upravo tu greše. Kada se takvi simptomi jave, ne treba čekati: EKG, ultrazvučni pregled srca i analiza srčanih enzima pružaju jasnu sliku. Stresom izazvani grčevi krvnih sudova mogu privremeno zaustaviti protok i izazvati oštećenje miokarda, pa čak i takotsubo kardiomiopatiju, poznatu kao „sindrom slomljenog srca“. I da, žene mogu imati i potpuno tipične simptome — zato svaka sumnja zaslužuje pregled.
Kod muškaraca je klasična slika češća: jak, pritiskajući bol u sredogruđu koji ne popušta, širi se u levo rame, ruku ili donju vilicu, praćen preznojavanjem i zebnjom. Ovaj bol traje i nije „probadajući“ kao kod mišićne tenzije; prisiljava osobu da se zaustavi, nekad i savije od intenziteta. Ako bol ne prolazi u mirovanju i uz uobičajene lekove, to se ne „prati kod kuće“ — to se zove Hitna pomoć.
Posebno važna poruka odnosi se na rane korake pomoći, jer prva manifestacija koronarne bolesti ponekad nije bol, već nagla aritmija i gubitak svesti. Šta tada? Prvo proveriti svest, disanje i puls; ako osoba ne diše normalno ili nema pulseva, odmah započeti masažu srca i pozvati Hitnu pomoć. I ne treba se plašiti da „nećemo uraditi savršeno“: kontinuiran pritisak sredinom grudne kosti brzinom oko 100–120 u minuti može održati cirkulaciju do dolaska ekipe. Ako nema iskustva, svaki pravilno izveden pritisak je vredan; i snažan udar pesnicom u sredinu grudnog koša (prekoridalni udar) u retkim, ranim trenucima može pokrenuti srčani ritam. Bitno je delovati odmah — sekunde su presudne.
- Prevencija, naravno, počinje mnogo pre sirene Hitne pomoći. Na nivou navika to znači: kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća, redovna fizička aktivnost primerena uzrastu i kondiciji, zdrava telesna masa, prestanak pušenja, kao i upravljanje stresom. Važna je i pismenost o sopstvenom telu: ako pri naporu osećate zaduvu ili pritisak u grudima koji ranije niste imali, to nije „normalno starenje“ već signal za pregled. Za one sa porodičnom istorijom bolesti srca ili već postojećim faktorima rizika, dogovorite sa lekarom periodične kontrole, pa i testove opterećenja prema proceni specijaliste.
Ne treba zaboraviti ni „tihi“ profil rizičnog pacijenta: osoba koja „sve stiže“, retko spava, u stresu je, uz to puši i „pojačava“ se kafom i slatkišima da izdrži tempo. Srce takvu računicu kad-tad ispostavi. Male korekcije — više kretanja, manje cigareta i šećera, redovniji san — deluju skromno, ali kumulativno dramatično smanjuju rizik.
Emocionalna dimenzija ove teme jednako je važna. Mnogi ignorišu simptome iz straha od dijagnoze ili zbog osećaja da „ne smeju da stanu“. Ali hrabrost nije u tome da trpimo bol; hrabrost je u tome da potražimo pomoć na vreme. Srce prašta mnogo, ali ne i sve. Slušati njegovo upozorenje nije znak slabosti, nego zrelosti i brige za sebe i svoje najbliže.
Ako bismo sve sveli na nekoliko ključnih rečenica, one bi glasile: ne zanemarujte nove tegobe pri naporu, ne tražite izgovore za neuobičajenu zaduvu ili pritisak u grudima, i ne ubeđujte sebe da će „proći samo od sebe“. Kod žena obratite pažnju na atipične znake — mučninu, iscrpljenost, bol u leđima, nedostatak daha. Kod muškaraca je alarm najčešće jak, nepopuštajući bol u grudima sa znojenjem i širenjem u ruku ili vilicu. A kada se sumnja pojavi, prvi korak je poziv lekaru — odmah.
Na kraju, podizanje svesti nije kampanja od jednog dana, već svakodnevna praksa. Prepoznati rane znake, reagovati bez odlaganja i negovati navike koje štite srce — to je najjednostavniji i najmoćniji plan. Srce nema repliku: jedno je, i zaslužuje pažnju danas, ne sutra
