Pre 25 godina, tokom NATO agresije na Jugoslaviju, malo selo Buđanovci, smešteno u rumskoj opštini, postalo je epicentar događaja koji su privukli pažnju čitavog sveta. Tog kobnog dana, 27. marta, američki lovacki bombarder F-117 A, poznat po svom nevidljivom karakteru, srušen je u ataru ovog sela. Taj događaj ostao je upamćen kao jedan od ključnih momenata u toku rata, a odigravao se pod komandom pukovnika Zoltana Danija.
Pre 25 godina, mali Buđanovci su zauvek upamćeni kao mesto gde je nebo eksplodiralo od ogromne užarene lopte, dok je strah prožimao svaki kutak sela. Američki lovac bombarder F-117 A, tada simbol moći američke avijacije, srušen je u ataru ovog mirnog sela, nekoliko stotina metara dalje od poslednjih kuća. Tog sudbonosnog dana, Buđanovci su postali centar svetske pažnje, a priča o oborenom avionu preplavila je naslovne strane medija širom sveta.
Svetislav Jovanović Bajkan se još uvek jasno seća straha i haosa koji su zavladali u trenutku pada aviona. “Grmelo je, pucalo, beže, vika, njaka, a niko ne zna šta je. Prizor je bio strašan, beže ljudi, ne znaš gde da pobegneš”, prisjeća se on. Obrenija Jovanović dodaje svoje sećanje na trenutak kada su se hrabro uputili ka olupini letelice: “Mislili smo da je raketa i mi smo polegali dole. Kad je palo, mi smo, jadnici, trčali tu preko u podrum i onda smo išli da vidimo šta je, a ono avion pao, i onda smo mi stali na krilo, ja malog digla, ne znam koliko je Zoki tada imao godina.”
Slavlje koje je usledilo u selu nakon pada aviona bilo je neprocenjivo, a fotografije dečaka na krilu oborenog aviona su obišle svet, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji. “Bio sam mali, imao sam svega tri i po godine, ne sećam se ničega iz tog perioda, čak mi ljudi i sad prepričavaju neke detalje, uradili su i majicu sa mojim likom pa mi šalju”, kaže Zoran Jovanović.
Iako je priča o oborenom avionu obeležila istoriju sela, danas je Buđanovcima pretežno mirno, fokusirano na svakodnevni poljoprivredni život. Stariji stanovnici se još uvek sećaju događaja, ali mladi su manje upućeni. Život u ovom mestu se odvija spokojno, sa fokusom na osnovne životne potrebe, poput obrazovanja i infrastrukture.
Međutim, sećanje na taj sudbonosni događaj nije izbledelo u srcima meštana. Iako su ostaci aviona davno uklonjeni sa polja, a njegovo mesto zauzela pšenica, Buđanovci čuvaju suvenire i uspomene kao podsećanje na teške dane i kao simbol njihove izdržljivosti. “Za razliku od aviona koji je bio nevidljiv, ja ću ovde u Buđanovcima uvek biti vidljiv, tu ću i ostati i baviću se poljoprivredom”, ističe Zoran Jovanović, simbolizujući istrajnost i snagu zajednice u Buđanovcima.
BONUS TEKST:
Tokom proteklih godina, tehnološki napredak izazvao je značajne promene u načinu na koji živimo i radimo. Digitalna revolucija transformisala je gotovo svaki aspekt naših života, od komunikacije i zabave do poslovanja i obrazovanja. U današnjem svetu, internet je postao neizostavan deo svakodnevice, omogućavajući nam pristup informacijama i resursima na globalnom nivou.
Međutim, sa svim ovim blagodatima dolaze i određeni izazovi. Povećana digitalna povezanost donosi sa sobom nove pretnje, poput sajber kriminala i gubitka privatnosti. Takođe, tehnološki napredak često dovodi do brzih promena na tržištu rada, zahtevajući od nas stalno usavršavanje i prilagođavanje novim veštinama i tehnologijama.
Ipak, tehnologija ima moć da promeni svet nabolje. Inovacije poput veštačke inteligencije, biotehnologije i obnovljivih izvora energije mogu nam pomoći da rešimo mnoge globalne izazove, uključujući klimatske promene, zdravstvene probleme i ekonomske nejednakosti.
U suštini, tehnologija je alat koji može biti koristan ili štetan, u zavisnosti od načina na koji je koristimo. Važno je da nastavimo da razvijamo tehnološka rešenja koja će unaprediti ljudske živote, istovremeno vodeći računa o njihovim potencijalnim negativnim posledicama.
