Krštenje se smatra jednim od najvažnijih trenutaka u životu svakog vernika.Sam čin krštenja ima veliku simboliku kroz vodu se simbolično umire za grešni svet i rađa za novi život u Hristu.
To nije puka tradicija, već duboko duhovni čin koji označava ulazak u zajednicu vere, duhovno rođenje i čišćenje od greha. Za roditelje koji žele da njihovo dete primi ovaj sveti sakrament, priprema mora biti i spoljašnja i, što je još važnije, unutrašnja. Zato je izuzetno važno razumeti smisao ovog trenutka, a ne ga posmatrati kao običan događaj koji se obavlja iz navike ili forme.
- Prvi korak u pripremi je razgovor sa sveštenikom, koji će obaviti obred. Ovaj susret ima za cilj da roditelji, kumovi i sam sveštenik usaglase sve što je potrebno. Biće govora o značenju samog obreda, duhovnoj odgovornosti i pravilima koja treba poštovati. Preporuka je da se krštenje obavi 40 dana nakon rođenja, što ima posebno značenje u crkvenom učenju – tada se majka, nakon porođaja, vraća u hram i dobija blagoslov za ponovno prisustvo u liturgijskom životu.
Odabir dana za krštenje takođe je važan. Nedelje i crkveni praznici se smatraju posebno pogodnim, dok se tokom velikih postova, naročito Vaskršnjeg, krštenja uglavnom ne obavljaju. Zbog toga je bitno da datum bude usklađen sa crkvenim kalendarom.
Posebnu pažnju treba posvetiti izboru kumova, jer njihova uloga nije samo simbolična. Kum postaje duhovni vodič detetu, osoba koja će ga pratiti kroz život i pomagati mu da raste u veri. Kumovi moraju biti kršteni i pripadati istoj hrišćanskoj veri. Ne mogu to biti osobe koje su maloletne, koje vode neuredan život ili imaju teške probleme sa zakonom ili psihičkim zdravljem. Roditelji deteta i monaška lica takođe ne mogu obavljati ovu funkciju.
Odabir kumova mora biti pažljiv jer oni postaju duhovni oslonac kroz ceo život deteta. Nisu samo prisutni na obredu – oni su tu i kasnije, kao podrška, savet i uzor.
- Što se tiče odeće, pravilo je jednostavno: skromnost i simbolika. Roditelji i kumovi treba da budu obučeni umereno, sa poštovanjem prema svetom prostoru. Dete, pak, treba da nosi belu krsnu košulju, koja označava duhovnu čistotu i novi početak. Ta košulja se čuva celog života i ne pere se, jer se smatra svetim simbolom.
Osim odeće, potrebno je obezbediti i određene ritualne predmete. To su najčešće sveće, krst, peškir, osvećena voda, a ponekad i ikona. Svaki predmet ima svoju simboliku – sveća je Hristova svetlost, voda čisti i posvećuje, krst štiti. Najbolje je sve unapred dogovoriti sa sveštenikom kako bi svi predmeti bili na vreme pripremljeni i kako bi se izbegla konfuzija tokom samog obreda.
Kada dođe sam čin krštenja, sveštenik čita molitve i blagosilja vodu. Dete se zatim potapa tri puta u vodu, ili mu se voda preliva preko glave – oba načina simbolizuju umiranje starog čoveka i rađanje novog u Hristu. U nekim crkvama obred može imati manje razlike u protokolu, ali suština ostaje ista.
- Krštenjem se ne završava duhovni put deteta – naprotiv, tada on tek počinje. Roditelji i kumovi imaju obavezu da dete vode kroz veru, uče ga molitvama, upoznaju s crkvenim praznicima i vode na liturgiju. Prva pričest je takođe važan deo tog puta, a kasnije i ispovest, kao deo sazrevanja u veri.
Najvažnije je da se ne izgubi iz vida ono što je zaista bitno – duhovna spremnost. Krštenje nije stvar fotografija, dekoracija i zabave, već duhovna svetkovina. Prava vrednost leži u nameri i veri kojom se pristupa ovom činu.
Na kraju, kada se svi detalji završe i obred protekne kako dolikuje, ostaje najvažnije – uložiti trud da dete i dalje raste u svetlu vere, okruženo pažnjom i ljubavlju onih koji su tog dana stajali uz njega pred Bogom. Jer krštenje nije kraj – to je početak.
