Praznik poznat kao Duhovi ili Trojica ima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji, jer simbolizuje rođenje Hristove crkve. Mnoge starije osobe jako dobro znaju, o čemu se radi, međutim, oni malo mlađi i nisu baš toliko upućeni….
Slavi se tačno 50 dana nakon Vaskrsa, pa se naziva i Pedesetnica. U liturgijskom smislu, ovaj praznik se ubraja među najvažnije u godini i obeležava se sa velikim poštovanjem, molitvom i duhovnom pripremom.
Prema predanju, nakon što se Hristos vazneo na nebo, njegovi apostoli ostali su u Jerusalimu, okupljeni u sobi na brdu Sion. Tamo su se svakodnevno molili i čekali ispunjenje Hristovog obećanja o dolasku Utešitelja — Svetog Duha. Taj događaj se zbio upravo na dan Pedesetnice. Tada je među apostolima popunjeno mesto koje je ostalo prazno nakon Judinog izdajstva – Matija je izabran kockom da postane dvanaesti apostol.
- Na dan praznika, kako je opisano u Delima apostolskim, kuću u kojoj su bili ispunila je iznenadna huka, a iznad glava prisutnih pojavili su se ognjeni jezici. Ti jezici predstavljali su silazak Svetog Duha, koji je svakom od apostola dao moć da govori jezicima drugih naroda. Iako su do tada znali samo aramejski i jevrejski, odjednom su mogli da komuniciraju sa ljudima iz raznih krajeva sveta. Vernici koji su se tada zatekli u Jerusalimu bili su zadivljeni što ih apostoli razumeju na njihovom jeziku.
Tog dana, prema predanju, čak tri hiljade ljudi poverovalo je apostolskim rečima i primilo krštenje. Zato se Duhovi smatraju danom kada je rođena Hristova crkva i kada je započeto širenje hrišćanske vere po svetu.
Običaji vezani za Pedesetnicu duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji. U pravoslavlju se, slično jevrejskim običajima, na ovaj dan crkve i domovi ukrašavaju zelenilom — granjem, cvećem i svežom travom. Podovi hramova pokrivaju se travom, a oko ikona se pletu venčići od poljskog cveća. Vernici nose te venčiće kući kao znak blagoslova, zaštite i obnove života. U mnogim krajevima postoji verovanje da devojke koje se umiju vodom u kojoj je prethodno potapano cveće, tokom cele godine imaju čisto i zdravo lice. Momci koji od izabranice dobiju venčić veruje se da će ubrzo stupiti u brak. Ovi običaji, iako romantični, nose dublje značenje – veru u plodnost, zdravlje, ljubav i božju naklonost.
Na drugi dan praznika, poznat kao Duhovski ponedeljak, veruje se da nije prikladno obavljati teže kućne poslove niti koristiti iglu i konac, jer se to tumači kao nepoštovanje prema svetinji. Tog dana se preporučuje posvećenost molitvi, tišini, razmišljanju o duhovnim vrednostima i povezivanju sa bližnjima.
U Zapadnoj Srbiji postoji običaj da se tog dana ukućani sete preminulih iz te godine. Priprema se skromna trpeza za pokojne, kao vid poštovanja i zaštite doma od negativnih uticaja. Veruje se da ta simbolična gozba učvršćuje vezu između živih i mrtvih, omogućavajući mir u kući i duhovnu ravnotežu.
Obeležavanje Duhova traje tri dana, a pripreme počinju još ranije. Dva dana pre praznika održavaju se posebne zadušnice, poznate kao “otvorene”, jer se veruje da se tada otvaraju grobovi i omogućava razgovor sa dušama pokojnika. Vernici tada odlaze na groblja, donose vino, hleb i posnu hranu (panaiju), izgovaraju molitve i dele prineseno s prisutnima.
Ove geste pokazuju veru u besmrtnost duše i potrebu za trajnom duhovnom povezanošću sa precima. Praznik Duhova, kroz bogatu liturgiju, narodne običaje i porodična okupljanja, svedoči o slojevitosti vere, snazi tradicije i neraskidivoj vezi čoveka sa Bogom, prirodom i zajednicom.
