Ova skromna mahunarka krije bogatstvo hranljivih materija i bioaktivnih supstanci koje je čine izuzetno korisnom za ljudsko zdravlje.

Piskavica (Trigonella foenum-graecum), takođe poznata kao „šambala“ ili „grčko seno“, je biljka koja već vekovima zauzima značajno mesto u narodnoj medicini i kulinarstvu. Prema rečima dr Elene Sjurakšine, endokrinologa i nutricionista, piskavica ima bogatstvo proteina, vlakana, minerala, vitamina i fitohormona koji pozitivno utiču na naše zdravlje.

Hemijski sastav i nutritivna vrednost

Na 100 g semena piskavice nalaze se:

  • 323 kcal

  • 23 g proteina

  • 6,4 g masti

  • 33,8 g ugljenih hidrata

  • 24,6 g vlakana

Seme piskavice je bogato biljnim proteinima koji sadrže esencijalne aminokiseline kao što su lizin, metionin i triptofan. Takođe, sadrži polinezasićene masne kiseline (linolnu i oleinsku) koje su korisne za zdravlje srca. Ugljeni hidrati su uglavnom složeni i rastvorljivi, što doprinosi zdravlju probavnog sistema. Piskavica sadrži i važne minerale kao što su gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, selen, bakar i mangan. Takođe, piskavica je bogata vitaminima grupe B (B1, B2, B3, B6, B9) i vitaminom C. Njen sastav uključuje i fitohormone, polifenole i eterična ulja, koji pružaju dodatnu zaštitu organizmu.

Korisna svojstva piskavice

  1. Kardiovaskularni sistem
    Piskavica pomaže u regulaciji holesterola jer fitosteroli i polinezasićene masti snižavaju nivo lošeg holesterola (LDL), dok povećavaju nivo dobrog holesterola (HDL). Antioksidativni flavonoidi poput katehina, kvercetina i kempferola štite krvne sudove od ateroskleroze. Takođe, kalijum u piskavici pomaže u snižavanju krvnog pritiska opuštanjem krvnih sudova, dok magnezijum poboljšava cirkulaciju krvi, čime se smanjuje rizik od hipertenzije.

  2. Endokrini sistem i metabolizam
    Piskavica ima hipoglikemijski efekat, jer vlakna usporavaju apsorpciju glukoze, dok diosgenin poboljšava osetljivost na insulin, što je korisno za osobe sa dijabetesom tipa 2. Takođe, diosgenin deluje kao prekursor steroidnih hormona, što može pomoći u balansiranju hormona, smanjenju simptoma PMS-a i menopauze, te jačanju kostiju. Folna kiselina (vitamin B9) može imati pozitivan efekat na funkciju štitne žlezde, koja je važna za metabolizam i regulaciju energije.

  3. Imuni sistem
    Piskavica posjeduje antiinflamatorna svojstva zahvaljujući saponinima i flavonoidima, koji smanjuju bol i otok, kao i antioksidativno dejstvo vitamina A i C, koji štite ćelije od oksidativnog stresa.

Kada ne bi trebalo koristiti piskavicu često?

  1. Bolesti digestivnog sistema
    Piskavicu treba izbegavati kod osoba koje imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu u akutnoj fazi jer njena stimulativna svojstva mogu povećati kiselost i iritaciju.

  2. Giht i osteoartritis
    Visok nivo purina u piskavici može izazvati pogoršanje simptoma gihta i osteoartritisa.

  3. Endokrini sistem
    Trudnice bi trebalo da izbegavaju piskavicu, jer može izazvati kontrakcije materice, povećavajući rizik od pobačaja, posebno u prvom tromesečju. Takođe, piskavica može smanjiti mušku plodnost ako se zloupotrebljava.

  4. Kardiovaskularni sistem
    Osobe koje imaju slabo zgrušavanje krvi ili uzimaju antikoagulanse trebale bi izbegavati piskavicu jer biljka može pojačati efekat antitrombocitnih lekova, što povećava rizik od krvarenja.

  5. Metabolički poremećaji
    Piskavica može smanjiti krvni pritisak, što može izazvati slabost i vrtoglavicu kod osoba sa niskim krvnim pritiskom. Takođe, njen hipoglikemijski efekat može pojačati dejstvo lekova za dijabetes, što dovodi do hipoglikemije.

Kako je uključiti u ishranu?

Piskavica je korišćena u kulinarstvu još od starog Egipta i Grčke. Njeno seme ima orašast ukus sa blagim slatkim i gorkim notama. U indijskoj kuhinji se često koristi za pripremu karija. Može se pržiti na suvom do zlatno-smeđe boje kako bi oslobodila svoju aromu, a zatim dodavati jelima. Takođe, piskavica je odlična za mariniranje mesa i ribe, a pomešana sa jogurtom, limunovim sokom i drugim začinima, daje bogat ukus.

Mleveno seme piskavice može se dodati u hleb ili testo za lepinje, naročito dobro funkcioniše sa raženim hlebom. Može se dodati i u čorbe, supe, povrće ili pržena jela, i dobro se slaže sa krompirom, spanaćem i drugim zelenim povrćem.

Listovi piskavice su jestivi iako nisu previše popularni. Mogu se dodati u salate ili supe kao blag začin.

Korišćenje piskavice u narodnoj medicini

Za stimulaciju metabolizma, depresiju ili gastrointestinalne smetnje, može se pripremiti dekokcija:

  • 1 kašika semenki

  • 500 ml vode

  • Kuvati 5-7 minuta, ostaviti da odstoji 1 sat

  • Konzumirati 3 puta dnevno po 100-150 ml

Za kožu i kosu, možete napraviti pastu od parenih semenki i naneti je na kožu za lečenje akni i ekcema. Za kosu, naneti pastu na koren kose i ostaviti 30-60 minuta pre ispiranja – ovo jača koren i sprečava gubitak kose.

Pre korišćenja piskavice, preporučuje se konsultacija sa lekarom, posebno kod osoba sa specifičnim zdravstvenim stanjima.

Preporučeno

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR