Na današnji dan pre tačno jedanaest godina, svet je izgubio jednog od svojih najsvetlijih talenata – Josifa Tatića. Ovom prilikom, želimo da se prisjetimo njegovog izuzetnog života, punog nezaboravnih trenutaka i dubokog uticaja na srpsku umetničku scenu.Josif Tatić, poznat i kao “surovi”, bio je ne samo izuzetno harizmatičan glumac već i simbol autentičnosti. Poštovan je zbog svoje iskrenosti i hrabrosti da uvek izgovori istinu, bez obzira na posledice ili to čije bi osećaje mogao povrediti.Kolege i prijatelji su ga smatrali ne samo vrhunskim umetnikom već i izuzetnim čovekom, istinskog boema koji je najviše uživao u društvu i atmosferi kafane.
Pokušao je da se odrekne alkohola i cigareta pred kraj života, ali nažalost, nije uspeo. Iako je smanjio svoje navike na konzumiranje vode i vina, već je bilo prekasno za njegovo narušeno zdravlje. Napustio nas je mirno u snu, a uzrok smrti se pripisuje srcu. Njegov tihi odlazak u 67. godini života bio je šok za Srbiju, ostavljajući za sobom ogromnu prazninu u svetu umetnosti. Josif je kremiran, a njegovi posmrtni ostaci počivaju na Novom groblju.
Bio je dvostruko oženjen i ostavio je iza sebe dve predivne ćerke. Deset godina pre nego što je preminuo, dobio je drugu ćerku, Hristinu, sa svojom suprugom Bebom, koja je bila stomatolog. Govorio je: “Ne mogu ništa da jedem pre predstave, što je katastrofa za moju težinu. Ali nakon predstave, tu je hrana, piće… i to se nagomilava. Nisu samo glumci ti koji su boemi. U mojim najluđim danima, družio sam se s ljudima iz različitih profesija. U tim boemskim danima, najviše sam se družio s piscem, pilotom i advokatom. Nije bilo puno glumaca, ali poneka glumica se našla.” Kasnije je priznao: “Mladost, oh, mladost… Kajem se što nije bila još burnija! Kajem se što nisam pušio još više. Prestao sam pušiti pre mesec dana i… o, kakva kriza! Prestao sam i s alkoholom, pijem samo crno vino.”
Jedna od nezaboravnih anegdota koja odslikava duh Josifa Tatića dogodila se u Atini, dok su se vraćali sa turneje iz Australije. Avion JAT-a za Beograd nije poleteo na vreme jer su čekali VIP goste. Među njima je bio i patrijarh Pavle. Kada su konačno poleteli, Josif je ustao i krenuo prema prednjem delu aviona. Upitan kuda ide, odgovorio je da ide da pozdravi patrijarha Pavla. Iako su popili dosta na aerodromu i u avionu čekajući VIP goste, Josifov prijatelj ga je molio da to ne radi, ali je on odgovorio: “Ćuti ti, Jevrejinu, ovo je moj patrijarh!” Ipak, patrijarh ga nije prepoznao, pa se Josif brzo vratio na svoje mesto. Ova anegdota i danas izaziva smeh kod onih koji je čuju.
Još jedna zanimljiva priča dolazi iz Sterijinog pozorišta, gde su se Josif i njegovi prijatelji našli u kafani. Okruženi muzikom i dimom, Josif je primetio da je većina prisutnih Jevreji i Cigani. Sa svojim tipičnim humorom, izjavio je: “Je*ote! Kao u Aušvicu, dim i sve sami Jevreji i Cigani!” Ova neobična kombinacija humora i ironije bila je tipična za Josifa Tatića i ostavila je neizbrisiv trag u sećanjima njegovih prijatelja i kolega.
