Rad u Njemačkoj je i dalje tema broj jedan na Balkanu, i bez obzira na trenutnu krizu u ovoj zemlji, Naime, tamo su satnice i dalje jako dobre, a evo i par detalja vezano za penzini fond…..
Od 2024. godine, minimalna satnica u Nemačkoj iznosi 12,41 evro. To znači da zaposleni koji rade puno radno vreme, odnosno između 35 i 40 sati nedeljno, mogu očekivati mesečnu bruto platu od oko 2.160 evra, ukoliko rade 40 sati sedmično. Iako se broj radnih sati može razlikovati u zavisnosti od sektora i kolektivnih ugovora, ovo je uobičajeni okvir za većinu industrija. Pored toga, zakonom je propisano da svaki zaposleni ima pravo na odmor između smena i minimalan broj slobodnih dana u toku nedelje, čime se podstiče balans između posla i privatnog života.
Zakonski minimum za plaćeni godišnji odmor u Nemačkoj iznosi 20 dana, ali u praksi većina poslodavaca obezbeđuje od 25 do čak 30 dana odmora godišnje. Ovo se dodatno može povećati stažom, položajem ili specifičnim kolektivnim ugovorima.
Porezi i doprinosi predstavljaju značajan deo bruto zarade, uzimajući između 30 i 45% mesečne plate. Ova sredstva se koriste za finansiranje ključnih segmenata socijalnog sistema, uključujući:
-
Zdravstveno osiguranje
-
Penzioni fond
-
Osiguranje za slučaj nezaposlenosti
-
Dugoročne socijalne beneficije
Pravo na penziju stiče se nakon najmanje pet godina uplaćivanja doprinosa. Ipak, iznos penzije zavisi od ukupnog radnog staža i visine uplaćenih doprinosa. Osoba koja je radila puni radni vek (oko 45,2 godine) i redovno uplaćivala doprinose može očekivati prosečnu penziju od oko 1.500 evra mesečno. Međutim, statistika pokazuje da stvarna prosečna neto penzija iznosi približno 1.007 evra mesečno, što ukazuje na određeni jaz između očekivanja i realnosti, naročito među ženama i zaposlenima sa prekidima u radnoj biografiji.
Nemački penzioni sistem suočava se sa ozbiljnim izazovima, pre svega zbog demografskih promena. Starenje stanovništva dovodi do sve manjeg broja aktivnih radnika koji finansiraju sistem, dok broj penzionera raste. Ovo stvara značajan pritisak na penzioni fond.
Kao odgovor, vlada je pokrenula reformsku inicijativu pod nazivom “Penzioni paket II”, čiji je cilj da se očuva dugoročna održivost sistema. Među predloženim merama su postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju, stimulacija kasnijeg penzionisanja i dodatna ulaganja iz budžeta.
Osobe koje su radile samo pet godina i za to vreme redovno uplaćivale doprinose, mogu očekivati minimalnu penziju od oko 196,60 evra mesečno. Ovo se računa na osnovu mirovinskih bodova. Jedan bod se ostvaruje kada se godišnje zaradi prosečan bruto iznos od 45.358 evra. Za pet godina rada, radnik prikupi pet bodova, a trenutna vrednost jednog boda iznosi 39,32 evra.
Penzija se u Nemačkoj obračunava prema sledećim kriterijumima:
-
Broj sakupljenih mirovinskih bodova
-
Trenutna vrednost boda
-
Faktor pristupa (koji zavisi od toga da li je penzija zatražena ranije ili kasnije od zakonske granice)
Osobe koje se odluče na raniji odlazak u penziju dobijaju umanjen iznos, dok oni koji ostanu duže u radnom odnosu mogu ostvariti bonus.
Do 2036. godine, oko 16,5 miliona ljudi iz tzv. “baby boom” generacije otići će u penziju. Ovo će dodatno opteretiti sistem, koji već trpi zbog sve manjeg broja mladih radnika. Stručnjaci predviđaju da će bez daljih reformi biti teško očuvati sadašnji nivo penzija.
Moguće mere uključuju:
-
Povećanje starosne granice za penzionisanje
-
Veće poreske uplate u penzioni fond
-
Povećanje individualnih doprinosa zaposlenih
Nemački penzioni sistem funkcioniše na bazi dugoročnog uplaćivanja doprinosa i prikupljenih mirovinskih bodova. Međutim, visina penzije posle minimalnog staža ostaje niska i nije dovoljna za dostojanstven život. S obzirom na demografske promene i ekonomske izazove, neophodno je kontinuirano prilagođavanje i reforma kako bi se očuvala sigurnost budućih generacija penzionera i održala stabilnost celokupnog sistema.
