Porodica Ulas iz jugoistočne Turske privukla je globalnu pažnju zbog svoje neobične sposobnosti da hodaju četvoronoške, što je fenomen koji nije uobičajen među savremenim ljudima. Njihova karakteristična šetnja, nalik puzanju medveda, izazvala je zapanjenost i radoznalost naučnika, koji su započeli istraživanja o poreklu ovog fenomena i njegovom potencijalnom značaju za razumevanje ljudske evolucije.
Porodica Ulas postala je predmet istraživanja kada su turski naučnici objavili rad koji je naglasio izuzetno stanje koje pogađa više članova porodice. Među 19 dece Resita i Hatidže Ulas, njih 12 je pokazalo izraziti “invaliditet” koji podrazumeva hodanje na sve četiri. Ovo stanje, identifikovano kao neprogresivna kongenitalna cerebelarna ataksija, prati se blagim intelektualnim invaliditetom, a osobe koje pate od njega imaju poteškoće u održavanju ravnoteže dok hodaju.
Teoretičari su sugerisali da članovi porodice Ulas hodaju na isti način kao naši drevni preci, pružajući uvid u daleku prošlost. Međutim, za razliku od primata, oni ne koriste svoje šake za hodanje, već samo dlanove, što ih čini podložnima nastanku zuljeva.Hodanje na četiri noge smatra se izuzetno teškim i neprirodnim za ljude, što se često koristi kao test izdržljivosti u vojsci. Međutim, za porodicu Ulas, ovo je svakodnevna stvarnost.Neki naučnici su nazvali ovo stanje “nazadnom evolucijom”, dok su drugi tvrdili da je to rezultat kombinacije genetskih i okolinskih faktora.
Braća i sestre Ulas, čiji su roditelji u srodstvu, svi pate od urođenog oštećenja mozga, cerebelarne ataksije, što ih sprečava da održavaju ravnotežu na dve noge. Naučnici veruju da to nije dovoljno objašnjenje za njihov način hodanja, smatrajući da su okolnosti i okruženje takođe ključni faktori.Deca su puzala kao i obično do određene tačke, ali su tada razvila “medveđe puzanje” – kretanje na rukama i nogama.
Porodica je godinama bila predmet ismevanja i zlostavljanja od strane lokalnog stanovništva. Žene su često ostajale blizu kuće iz straha od nasilja, dok je njihov brat ponekad imao osnovne interakcije sa seljanima.Britanski naučnici su proučavali ovo stanje i zaključili da je kombinacija genetskih i razvojnih faktora odgovorna za četvoronožni hod porodice Ulas. Iako je ovo stanje izuzetno retko, naučnici su istakli da se iz njega mogu izvući antropološke lekcije, što pruža jedinstven uvid u ljudsku evoluciju.
BONUS TEKST:
Uzimajući u obzir fascinantnu priču porodice Ulas i njihovu jedinstvenu sposobnost da hodaju četvoronoške, otvara se širok spektar pitanja koja intrigiraju istraživače i javnost. Evo nekoliko dodatnih razmatranja o ovom fenomenu:
- Genetski faktori vs. sociokulturni uticaji: Dok se mnogi istraživači fokusiraju na genetske predispozicije porodice Ulas kao uzrok njihovog neobičnog hodanja, neki se pitaju koliko su sociokulturni faktori doprineli ovoj pojavi. Da li su okolnosti poput izolacije, socijalne stigme i nedostatka pristupa obrazovanju uticale na razvoj ove porodice i oblikovanje njihovog jedinstvenog načina kretanja?
- Evolucijska interpretacija: Pitanje da li je hodanje četvoronoške porodice Ulas obrnuta evolucija ili je to jednostavno patološko stanje ostaje predmet debate. Dok neki istraživači podržavaju ideju da je ovo stanje primer povratka na primitivnije načine kretanja, drugi naglašavaju da su genetski i razvojni faktori možda ključniji u objašnjavanju fenomena.
- Psihološki aspekti: Kako članovi porodice Ulas doživljavaju svoje stanje i kako se nose sa stigmom i izolacijom koju su iskusili u lokalnoj zajednici? Razumevanje njihove psihološke dobrobiti može pružiti dragocen uvid u načine kako se pojedinci nose sa retkim ili stigmatiziranim stanjima.
- Antropološki kontekst: Studija porodice Ulas može pružiti antropološke lekcije o adaptaciji, društvenom uticaju na individualne sposobnosti i razvoju. Kroz njihovu priču, možemo bolje razumeti složene interakcije između genetike, kulture i okoline u oblikovanju ljudskog ponašanja i sposobnosti.
- Medicinska istraživanja i terapije: Analizirajući fizičke karakteristike i neurološke procese porodice Ulas, istraživači mogu dobiti dragocene uvide u lečenje i terapije za slična stanja. Ova istraživanja mogu imati dalekosežne implikacije za tretman drugih neuroloških poremećaja i invaliditeta.
Kroz dalje istraživanje i pažljivije sagledavanje konteksta porodice Ulas, nadamo se da ćemo otkriti nove perspektive o ljudskoj evoluciji, medicini, socijalnoj inkluziji i širem ljudskom iskustvu.
