U današnjem članku vam pišemo na temu nestanka male Madlen Mekan i dugogodišnje agonije kroz koju prolazi njena porodica. Ovo je priča o nadi koja traje skoro dve decenije, o boli roditelja koji ne odustaju i o ljudima koji svojim tvrdnjama dodatno komplikuju ionako teško putovanje.
Porodica Mekan već 18 godina živi s neizmernom tugom i nadom. Njihov život se zaustavio onog trenutka kada je Madlen nestala 3. maja 2007. godine u portugalskom letovalištu Praja da Luz. Od tada, svaki dan je nova borba da pronađu istinu, ali i da sačuvaju snagu pred neprestanim podsećanjima i spekulacijama.
- Nedavno se u javnosti pojavila nova senka – žena koja tvrdi da je upravo ona nestala Medi. Radi se o Juliji Vendel, Poljakinji koja je pre dve godine istupila sa šokantnom izjavom. Njena priča je, umesto utehe, donela novi talas bola i nelagodnosti porodici Mekan. Danas se Julija suočava sa optužbama za uhođenje, jer je svojim upornim porukama i fizičkim prisustvom na pragu njihovog doma unela dodatnu patnju u živote ove porodice.
Najmlađa ćerka Mekanovih, Ameli, morala je na sudu da svedoči o porukama koje je dobijala od Julije. Opisala je kako su to bile „jezive“ poruke, prepune izmišljenih sećanja o igrama iz detinjstva koje nikada nisu postojale. Posebno je potresno bilo kada je rekla da su stizale i fotografije veštački obrađene kako bi se stvorila sličnost između nje i Julije. Još bolniji trenutak došao je kada se Julija pojavila pred vratima porodice Mekan i povikala „Mama“, zahtevajući DNK test. Za Kejt Mekan, koja je 18 godina maštala da čuje upravo taj glas svoje ćerke, to je bio brutalan udarac.
Svedočili su i Madlenin brat Šon i sestra Ameli, oboje jasni u stavu da ne veruju Julijinim tvrdnjama. Njihovi argumenti su bili jednostavni, ali snažni – Julija ima svoju porodicu, ne liči na njih, a policija nikada nije pronašla nikakav dokaz koji bi potvrdio njene reči.
- Kada se vratimo na početak tragedije, jasno je zašto je bol porodice toliko dubok. Veče nestanka bilo je, kako su opisali, jedno sasvim obično porodično veče odmora. Deca su uspavana, a roditelji otišli na večeru u obližnji restoran, dogovarajući se da se smenjuju u proveri. Oko 21:05 sve je bilo mirno, ali sat vremena kasnije Kejt je zatekla užasnu scenu – prozor širom otvoren, vrata zalupana, a Madlenin krevet prazan. Potraga je počela odmah, ali je zbog propusta u samom startu mnogo tragova zauvek izgubljeno. Umesto zaštite mesta zločina, ljudi su ulazili i izlazili, brišući moguće dokaze.
Portugalska policija je menjala verzije, od teorije o otmici do sumnje u same roditelje. Kejt i Geri su čak bili zvanično osumnjičeni, ali dokazi nikada nisu potvrdili njihovu krivicu. Uprkos svemu, oni nisu prestali da traže istinu – angažovali su privatne detektive, osnovali fondaciju i nastavili borbu za pravdu.
Britanska policija se uključila 2011. godine kroz Operaciju Grejndž, koja je odbacila optužbe na račun roditelja i usmerila pažnju na mogućeg otmičara. Istraga je donela mnoge tragove, ali i razočaranja. Jedan od najvažnijih trenutaka bio je 2020. godine kada je nemačka policija označila Kristijana Bruknera kao glavnog osumnjičenog. On je poznat po nasilnoj prošlosti, uključujući i seksualne zločine. Svi tragovi ukazivali su da je bio u blizini mesta nestanka te kobne noći, ali ni do danas nisu pronađeni čvrsti dokazi koji bi ga povezali sa zločinom.
- Čak i posle brojnih pretraga Portugala i pokušaja da se pronađu novi tragovi, misterija ostaje nerazjašnjena. Brukner je u septembru 2025. godine pušten iz nemačkog zatvora, iako i dalje nosi oznaku glavnog osumnjičenog. On negira bilo kakvu povezanost sa nestankom.
Za porodicu Mekan, međutim, svaka nova godina donosi podjednako nadu i očaj. Nadaju se da će jednog dana dobiti odgovor, da će im se ćerka vratiti ili da će bar znati istinu. Ali suočeni su i sa teškim trenutkom kada ljudi poput Julije Vendel svojim tvrdnjama remete krhku ravnotežu nade i bola.
Ova priča nije samo o jednom nestanku. Ona je postala simbol borbe roditelja, istrajnosti i ogromne patnje koja traje skoro dve decenije. I dok svet spekuliše, oni nastavljaju da čekaju – možda na čudo, možda na istinu.
Jer, kako je Kejt jednom rekla, ono što najviše želi jeste da njena ćerka izgovori tu jednu reč – „Mama“. Sve dok se to ne dogodi, njihova nada ne umire
