U današnkem članku vam donosimo šokantnu priču,42 godine niko nije primjetio da je žena umrla.Prizor koji se nikome nebi svidio,u nastavku detaljnije na ovu priču..
Hedviga Golik živela je u samom centru Zagreba i nestala bez ikakvog traga, poslednji put viđena davne 1966. godine. Njeno odsustvo nije izazvalo zabrinutost – nije imala porodicu koja bi prijavila nestanak, niti prijatelje koji bi se pitali gde je i šta joj se dogodilo. Prošlo je vreme, a niko nije ni primetio da je nema.
Tek mnogo godina kasnije, tačnije 2008. godine, gradske vlasti su pokušale da preurede stari stan koji je godinama stajao zaključan i napušten. Toliko vremena je prošlo da se retko ko sećao ko je u njemu živeo. Kada su konačno provalili u unutrašnjost, zatekli su prizor koji je bio istovremeno jeziv i potresan.
U fotelji, ispred starog televizora iz šezdesetih godina, sa šoljicom čaja koja je stajala na stoliću pored nje, sedela je Hedviga Golik, mumificirana vremenom. Njeno telo je ostalo u tom položaju najmanje 42 godine, potpuno samo, zaboravljeno od svih.
Stan je bio njen, kupljen još u vreme bivše Jugoslavije, i od dana kada je nestala, niko više nije kročio unutra. Komšije su verovale da se jednostavno odselila i nikada nisu proverile šta se zaista dogodilo.
- Unutrašnjost tog prostora izgledala je kao prava vremenska kapsula – u sudoperi je još bilo prljavog posuđa, nameštaj je bio prekriven debelim slojem prašine, a televizor je i dalje stajao okrenut prema fotelji, kao da čeka da prenese večernje vesti ženi koju je ceo svet zaboravio.
Stan je bio tako hermetički zatvoren da je Hedvigino telo prošlo kroz prirodan proces mumifikacije, sačuvano kao jeziv dokaz njenog postojanja. Umrla je u potpunoj tišini i samoći, bez ikoga ko bi zapitao gde je i kako joj je.
Najpotresnije u celoj priči je to što niko nije primetio da Hedvige nema više od četiri decenije. Njena smrt nije ostavila prazninu ni kod jednog poznanika, jer takvih, očigledno, nije bilo.
Ovaj slučaj nas podseća na nešto mnogo dublje i uznemirujuće – koliko ljudi danas živi upravo ovako? Nevidljivi, usamljeni, zaboravljeni. Koliko ih sedi u svojim sobama, tiho, dok ostatak sveta juri napred, nesvestan da oni uopšte postoje? Hedvigina priča tera nas da se osvrnemo oko sebe i da se zapitamo: Da li bi mi primetili kada bi neko iz naše blizine nestao bez reči?
BONUS TEKST
Za početak, važno je znati da su tikvice jedno od najzahvalnijih povrća koje se može koristiti u skoro svim jelima. Osim što su niskokalorične, sadrže obilje vode, vlakna, kao i vitamine A i C, koji doprinose zdravlju kože, vida i imuniteta. Njihova blaga tekstura omogućava brzo pečenje, dok začini i sir dodaju potrebnu punoću ukusa.
Ovaj recept se oslanja na minimum sastojaka, ali maksimalan efekat. Potrebno vam je svega nekoliko stvari koje verovatno već imate kod kuće: tikvice, maslinovo ulje, so, biber, prezle i parmezan.
Za četiri porcije, koristi se otprilike 600 grama tikvica, što odgovara otprilike četirima većim ili pet srednje velikih plodova. Tikvice je potrebno oprati, odstraniti krajeve i seći po dužini – svaku na šestine. Ovakvo sečenje omogućava ravnomerno pečenje i finu teksturu – spolja blago zapečenu, a iznutra sočnu.
Nakon što ste pripremili tikvice, poređajte ih u pleh za pečenje koji ste prethodno podmazali ili obložili papirom za pečenje. Važno je da se tikvice slažu jedne uz druge, bez prevelikih razmaka – to omogućava da se tokom pečenja sir otopi i poveže ih u kompaktnu, sočnu celinu.Zatim dolazi red na začine. Tikvice se prelivaju maslinovim uljem, posipaju solju i biberom – klasična kombinacija začina koja ne preuzima dominaciju, već ističe prirodnu svežinu povrća. Preko toga, dodaju se prezle koje će tokom pečenja stvoriti blagu koricu, i zatim rendan parmezan, koji jelima ovog tipa daje poseban karakter – slan, orašast i punog ukusa.
Parmezan ne služi samo kao dodatak ukusu, već i kao sredstvo koje prilikom pečenja formira zlatnu, blago hrskavu površinu. Još nekoliko kapi maslinovog ulja preko svega dodatno obogaćuje aromu.Rerna bi već u ovom trenutku trebalo da bude prethodno zagrejana na 240 stepeni – visoka temperatura je važna jer omogućava brzo pečenje bez gubitka sokova. Tikvice se peku 12 minuta, ili dok ne postanu mekane, a površina im dobije zlatno-smeđu boju.
Jedan od ključnih saveta jeste da ne prepečete tikvice – trebalo bi da zadrže svoj oblik i ne raspadaju se, kako bi zadržale i vizuelnu privlačnost i teksturalni balans. Kada izvadite pleh iz rerne, već ćete po mirisu znati da je reč o jelu koje će zadovoljiti i najzahtevnija nepca.
