Nasilje u obitelji je oblik zlostavljanja koje se događa u intimnim, porodičnim ili partnerskim odnosima. To je bilo kakvo fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko nasilje koje se koristi da bi se kontrolisala ili manipulirala osobom u obitelji. Nasilje u obitelji može uključivati različite oblike zlostavljanja prema partneru, djeci ili starijim članovima obitelji, i ima ozbiljan utjecaj na zdravlje, sigurnost i dobrobit svih članova obitelji.
Julija Dubilina, bivša supruga Ivana Suhova, odlučila je da progovori o svojim traumatičnim iskustvima i nasilju koje je trpela tokom braka sa poznatim muškarcem, koji je živeo u kontroverznim životnim okolnostima sa više žena. Priča počinje kada je Julija upoznala Ivana putem interneta, verujući da će njihov susret sa troje dece doneti bolje životne okolnosti. Nažalost, ubrzo nakon što je došla u Vladimirsku oblast, shvatila je da je dospela u vrlo destruktivnu i toksičnu sredinu, iz koje je bilo teško izaći.
Početak manipulative kontrole
Julija je brzo shvatila da Ivan nije običan muškarac. Naime, Ivan je živeo sa dvema ženama – Anom i Natalijom, ali to nije bilo sve. Po njenim rečima, vrlo brzo nakon što je stigla kod njega, Ivan je tvrdio da je otac njene dece, iako to nije bio biološki otac. Ovo je bio samo prvi korak u njegovom nasilničkom i manipulativnom ponašanju. Agresija koju je ispoljavao prema Juliji, ali i prema njenoj deci, postajala je sve očiglednija. Ivan je, prema njenim rečima, izbegavao bilo kakvu odgovornost u vezi sa sopstvenim postupcima, a Julija je postajala sve više pod njegovom kontrolom, što je značilo da je imala sve manje mogućnosti da se bori za svoju slobodu.
Jedan od najšokantnijih trenutaka u njihovom odnosu bio je trenutak kada je Ivan kupio burku i naredio Juliji da je nosi, što je predstavljalo još jedan način za njegovu kontrolu njenog života. Julija je otkrila da je Ivan tukao decu na skrivenim mestima, zbog čega su deca počela da ga se plaše i smatrala su takvo ponašanje normalnim. „On ispira mozak,” izjavila je Julija, govoreći o načinu na koji je Ivan manipulisao njenom decom i njoj, stvarajući atmosferu straha koja je trajala sve dok nije shvatila da mora da se oslobodi.
Izolacija i kontrola
Njeno iskustvo u braku sa Ivanom postalo je još mračnije. Potrošila je svoj materinski kapital kako bi kupila sobu od samo 13 kvadrata, koja nije imala osnovne životne pogodnosti. Ivan je, prema njenim rečima, zabranio joj da komunicira sa bilo kim izvan njihove zajednice, što je dodatno pojačalo njenu izolaciju. Julija je postajala zavisna od njega, dok je on imao potpunu kontrolu nad svim aspektima njenog života. Osim što je kontrolisao njen svakodnevni život, Ivan je postavio veoma stroge granice za komunikaciju, veče nakon večeri prisiljavajući Juliju da se povinuje njegovim zahtevima.
Svetlana Paramonova, majka Julije, potvrdila je brutalnost koju je Ivan ispoljavao prema deci. Prema njenim rečima, Ivan je teraо trogodišnju decu da čitaju i pišu, a ako to nisu uspela, polivao bi ih hladnom vodom. Ove brutalne metode su bile deo Ivanove strategije da kontroliše i oblikuje decu, stvarajući atmosferu straha i nelagodnosti. Svetlana je otkrila i da su žene u Ivanovom domu bile prisiljene da obavljaju sve kućne poslove, a Ivan je, paradoksalno, tvrdio da ih izdržava i pomaže im, dok je zapravo od socijalnih naknada i dečijih dodataka finansirao svoj način života.
Život u zajednici i manipulacija
Julija je napustila Ivana i njegov dom kada je shvatila u kakvom okruženju žive. Ivan je, kako tvrdi Julija, održavao život u kojem su žene bile prisiljene da dele jednog muškarca i brinu o deci, kojih je bilo čak 14. Žene su morale da rade sve kućne poslove, dok Ivan nije obezbeđivao osnovne životne potrebe za decu. „Rekao je da žene ne rade, da ih on izdržava,” izjavila je Julija, otkrivajući da je Ivan zapravo živeo od socijalnih naknada i dečijih dodataka, dok je sve prikazivao kao svoju „dobrotvornu” misiju, manipulativno prikrivajući stvarnu prirodu svog ponašanja.
Zadržavanje kontrole
Nakon što je napustila Suhova, Julija je otkrila da je Ivan zadržao njenu bankarsku karticu i povukao sav novac sa nje, u iznosu od 20 hiljada rubalja. Ovaj čin je bio još jedan znak Ivanove potpune kontrole nad njenim životom. Julija je istakla kako su žene koje su živele u Ivanovom domu bile u stalnoj službi njegovih potreba, dok su deca bila zanemarena i uskraćena za osnovne životne užitke. Svi pokušaji da se pronađe izlaz iz ove kontroverzne situacije bili su gotovo nemogući, a Ivan je bio vešt u stvaranju iluzije da je sve pod njegovom kontrolom i da je njegov način života zapravo pravičan.
Zaključak
Ivan Suhov je stvorio sistem u kojem je sve bilo pod njegovom kontrolom, a žene su postale njegove žrtve, dok je on nastavio da koristi decu za vlastitu korist. Priča Julije Dubiline je još jedan alarm za sve žene koje se nalaze u sličnim odnosima, podsećajući ih da prepoznaju znakove zlostavljanja i potraže pomoć pre nego što se dublje upletu u destruktivne odnose. Nasilje i manipulacija u odnosima ozbiljan je problem koji ostavlja dugoročne posledice na živote žrtava, i važno je da se ovi problemi ne zanemaruju. Julija je svojom pričom pokušala da podstakne žene koje se nalaze u sličnim situacijama da se oslobode i potraže pomoć pre nego što budu previše duboko uvučene u takve kontrolisane i toksične odnose.
