Upoznala sam jednog uspešnog i imućnog muškarca na poslu, koji je ubrzo pokazao interesovanje za mene. Bio je harizmatičan, šarmantan i u potpunosti različit od svega na šta sam do tada bila navikla. Naime, ovako započinje naše današnje iskustvo….
Njegova pažnja mi je prijala, a ponuda da zajedno odemo na more delovala je kao prilika koja se ne propušta. Bio je pun samopouzdanja, imao je odgovor na svako pitanje, znao je kako da me nasmeje i učini da se osećam posebnom. Pored njega sam se osećala kao da mi se život menja nabolje. Međutim, imala sam problem – bila sam u vezi sa dečkom koji je bio emotivan, iskren i, bez sumnje, dobra osoba. Nije mi učinio ništa loše, ali jednostavno sam počela da osećam da nisam srećna kao pre.
Njegova nežnost mi je postajala tiha, njegova predvidljivost – dosadna. On je bio neko ko me je voleo bez zadrške, ali ja više nisam osećala da pripadam tom miru. Želela sam strast, uzbuđenje, nešto novo. Nisam znala kako da ga ostavim, a da ne ispadnem bezosećajna. Plašila sam se njegove reakcije, bola koji bih mu možda nanela. Zato sam se odlučila na korak koji danas gledam drugačije – zamolila sam svoju prijateljicu da ga šarmira, da mu se približi, nadajući se da ću tako imati razlog da okončam vezu bez da ja budem ta koja povlači prvi potez. Želela sam da izgleda kao da se stvari prirodno raspadaju, kao da ja nisam ta koja odlazi, već da su se okolnosti same pobrinule za kraj.
Plan se odvijao tačno onako kako sam zamislila. On je pokazao interesovanje za nju, ona je bila dovoljno pristupačna da podstakne njegovu pažnju, i ja sam dobila ono što sam želela – slobodu da odem na letovanje s novim muškarcem. Osećala sam se oslobođeno, uzbuđeno zbog promene i avanture koja me čeka. Bilo je to vreme kada sam sebi govorila da zaslužujem više, da imam pravo da biram ono što me više privlači. Bila sam sebična, ali iskreno – verovala sam da radim ono što je najbolje za mene.
Ali stvari nikada ne ostaju jednostavne. Po povratku sa putovanja, naišla sam na prizor koji nisam očekivala. Moj bivši dečko i prijateljica sedeli su zajedno u kafiću, smejali se, razgovarali kao par. Ubrzo sam saznala da su zvanično u vezi. U meni se sve preokrenulo – iako sam ja prva izašla iz te priče, iako sam svesno okončala odnos, iznutra sam osetila gorčinu. Počela sam da razmišljam o tome kako je moguće da me tako brzo zaboravio. Zar mu ništa nije značilo? Zar je toliko jednostavno preći preko svega?
Osećala sam se izdano, naročito jer sam njoj verovala. Bila mi je bliska, znala je sve moje slabosti i dileme. Smatrala sam je prijateljicom, gotovo kao sestru. Pritom, bila sam ta koja joj je dala novac za garderobu, šminku, pa čak i poklon za njega, ne znajući da će ona to sve nastaviti da koristi dok mu se približava. U meni su se mešali ljutnja, zbunjenost i povređena sujeta. Počela sam da preispitujem sve – i sebe, i njih, i odluke koje sam donela. Osećaj moći koji sam u početku imala, sada je postao osjećaj nemoći.
Sada mi je jasno da nisam želela da ga zadržim, ali jesam očekivala da ostane vezan za mene, makar u tišini. Da me pamti. Bolelo me je što je neko koga sam smatrala bliskim iskoristio trenutak moje slabosti za sopstvenu korist. Iako sam napravila prvi potez, nisam mislila da će kraj zaista značiti potpuni gubitak i zaborav.
Ova situacija me je naučila da ljudi ne igraju po našim pravilima. Kada pokušamo da kontrolišemo emocije drugih, često izgubimo kontrolu nad sopstvenima. Želela sam da izmanipulišem kraj, a na kraju sam izmanipulisala sopstveno srce. Istina je da sam ja izabrala da krenem dalje, ali nisam očekivala da će oni učiniti isto, i to zajedno. Ponekad nas najviše zaboli ne ono što izgubimo, već to što se drugi usude da nastave bez nas. Jer u dubini duše, svi želimo da budemo nezamenjivi – makar i onima koje smo sami napustili.
