Poznati srpski pesnik i pisac Nedeljko Popadić je napisao priču koja je istinita a za koju je čuo od meštana sela koje se nalazi u okolini Plava u Crnoj Gori. Ova priča govori mnogo o časti, poštenju i viteštvu po kojem su crnogorci poznati a desila se davno.

Priča govori o ljubavi i njenim čudnim putevima a u to vreme pre nekih sto godina devojke su bile obećavane muškarcima bez njihovog pristanka i izbora pa je tako i Stana koja je bila poznata po svojoj lepoti bila obećana Milovanu. Ona je bila zaljubljena u drugogo muškarca ali to nikome nije rekla i udali su se jednog dana uz sve te običaje.

Slavili su dugo, a kada su svatovi otišli svojim kućama, ona je ostala sama sa Petrom u sobi i sela je na jednu stolicu. Petar je nju pozvao da dođe pored njega u krevet ali se ona nije mogla da pomeri, samo je šutila i gledala u pod. Tada je Petar pomislio da je ona već bila sa nekim drugim i da se zato boji i već je unapred odlučio da će joj oprostiti ako je to istina. Kada ju je upitao o tome ona je rekla da voli drugog čoveka ali nikada sa njim progovrila ni reč nego ga je viđala jednom sedmično kada dođe na pijacu.

Ona mu je rekla samo da se zove Petar i da živi u susdenom selu. Milovan je malo razmislio a onda joj je rekao da se ništa više ne brine i da legne da spava a da će ujuru pričati o svemu. Kada je svanulo milovan je uzeo svog konja i krenuo u susedno selo da potraži Petra. Kada je pokucao na njegova vrata otvorio mu je mladić koji je bio visok i crn i naočit i upitao ga je zbog čega je došao tako rano. Ostatak pročitajte

Preporučeno