Anujka di Pištonja, često nazivana “Banatska vračara rumunskog porekla”, predstavljala je fascinantnu figuru u narodnoj predaji i legendama. Rođena 1837. godine, već u detinjstvu pokazivala je znake neuobičajenog ponašanja, kao što je hodanje u snu, što je odmah privuklo pažnju i izazvalo podozrenje među ljudima svog okruženja.
Kroz godine, Anujka je postala poznata po svojim nadnaravnim moćima, a ljudi su se često obraćali njoj za pomoć u raznim situacijama, od lečenja do rešavanja ljubavnih problema. Naročito je bila poznata po svom napitku nazvanom “đavolja vodica”, koji je navodno bio sposoban da reši i najteže slučajeve.
Legende o Anujki sugerišu da je, pored ugostiteljstva koje je vodila, zarađivala i od svojih mračnih veština. Imala je saradnice koje su je reklamirale u okolnim selima, a od klijenata je tražila razne sastojke, uključujući crne i bele kokoške, pepeo i određene biljke, od kojih su neke bile otrovne poput arsena i žive. Njen način rada bio je mističan – postavljala bi pitanja klijentima kako bi procenila težinu problema, a zatim bi koristila svoje veštine i pripremala napitke uz šaputanje bajalica i paljenje tamjana.Međutim, Anujka je ostala neuhvatljiva decenijama, a njeni zločini ostali su nekažnjeni. Tek kada je presudila uglednom udovcu Gaji Prokinu, čija je smrt izazvala sumnju, došlo je do razotkrivanja njenih zločina. Nakon što je Prokinov sestrić, Milan, potražio Anujkinu pomoć kako bi ubrzao nasleđivanje, sumnje su počele da rastu.
Uhapšena je Anujkina najbliža saradnica, Ljubinka Milankov, a ekshumacijom tela nekoliko naglo preminulih sugrađana dokazano je da su otrovani arsenom i živom. Konačno, Anujka je stavljena pred sud i osuđena na 15 godina zatvora.Nakon što je izdržala svoju kaznu, prema neproverenim izvorima, Anujka je navodno oslobođena od strane nemačkih okupacionih snaga 1941. godine, nakon čega se vratila u svoje selo. Preminula je u 104. godini života, noseći na savesti više desetina duša koje su stradale zbog njenih zločina.
BONUS TEKST:
U srcu guste šume, gde sunčeva svetlost jedva prodire kroz krošnje starog drveća, ležalo je zabačeno selo po imenu Vladimirovac. Ovde, među oblacima magle i šapatima vetra, živela je Anujka di Pištonja, žena čije su moći bile obavijene tajnama i čijeg su se imena ljudi bojali i divili istovremeno.Legende su kazivale priče o njenom detinjstvu, o devojčici koja je hodala u snu, što je znak, kako su ljudi tvrdili, da je njena duša povezana s onostranim svetom. Dok su druga deca igrala se u poljima, Anujka je već tada pokazivala interesovanje za biljke i tajanstvene napitke. Njeni roditelji su znali da je ona posebna, ali nisu mogli ni slutiti kakvu će sudbinu imati.
Kako je odrastala, Anujka je postajala sve više poznata u okolini. Njena kafana, mesto gde se služila hrana i piće, postala je centar okupljanja ne samo meštana, već i putnika koji su dolazili tražeći čudotvorne lekove ili rešenja za svoje nedaće. Međutim, mračne veštine Anujke bile su daleko od očiju javnosti. Samo odabrani su poznavali tajnu njene “đavolje vodice” i moćnih eliksira koje je pripremala u tajnosti.Njen život bio je isprepletan misterijama i intrugama. Mnogi su se pitali kako je mogla da predvidi budućnost ili da leči bolesti koje su drugi smatrali neizlečivim. Neki su je smatrali anđelom spasa, dok su je drugi smatrali đavolskim posrednikom. Ali istina je bila negde između, skrivena u dubinama njenog uma i srca.
Kada su je konačno uhvatili i stavili pred sud, cela zajednica je bila zapanjena. Njen pad bio je kao pad senke na selo. Ali čak ni iza rešetaka Anujka nije izgubila svoju moć. Legende kažu da je tamnica u kojoj je provela svoje dane postala poprište čudnih događaja, gde su se zidovi šaptali njenim imenom i gde su se snovi preplitali sa stvarnošćuI kada je napustila ovaj svet, Anujka di Pištonja ostavila je za sobom nasleđe koje će živeti i dalje, prepleteno u nitima legendi i sećanja. Njen lik će ostati urezan u istoriju tog zabačenog sela, kao simbol moći i tajanstvenosti, podsećajući ljude da svet ponekad krije više nego što možemo da zamislimo.
