Pušenje je navika koja uključuje unos duvana u organizam, najčešće kroz cigarete, cigare, lule ili e-cigarete. Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za brojne ozbiljne bolesti, uključujući srčane bolesti, rak, respiratorne bolesti i mnoge druge zdravstvene probleme.
Glumac Radko Polič, jedan od najvećih jugoslovenskih i slovenačkih glumaca, preminuo je 2022. godine u 81. godini života. Polič je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i slovenačkoj filmskoj i televizijskoj industriji. Njegova karijera obuhvatila je skoro šest decenija, tokom kojih je odigrao ulogu u gotovo 60 dugometražnih filmova, brojnim televizijskim serijama i ostvario više od stotinu uloga u radijskim dramama. Njegova najveća prepoznatljivost bila je uloga kapetana Ditriha u popularnom filmu “Balkan ekspres”, koja je osvojila srca generacija jugoslovenskih gledalaca.
Poslednja Poličeva filmska uloga bila je u seriji “Ravna gora”, 2013. godine, gde je tumačio lik potpukovnika Rudolfa Ukmara. Ova serija, kao i mnogi drugi projekti u kojima je učestvovao, doprinosili su njegovoj dugoj i uspešnoj karijeri. Iako se povukao sa scene, Radko Polič je ostavio dubok utisak na kolege, ali i na publiku, koja ga je obožavala zbog njegovih izuzetnih glumačkih sposobnosti, ali i njegove lične hrabrosti i karaktera.
Godine 2019. objavio je svoje memoare u kojima je govorio o svom turbulentnom životu i profesionalnoj karijeri. Iako je bio poznat u bivšoj Jugoslaviji, Polič se do kraja svog života izjašnjavao kao Jugosloven, iako to nije bilo po volji nekih delova publike i kritičara. On je otvoreno govorio o teškim periodima svog života, kao i o zdravstvenim problemima koji su mu znatno otežavali svakodnevni život.
U poslednjim godinama, Polič je bio suočen sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući probleme sa plućima i srcem. Zbog svojih zdravstvenih tegoba, morao je koristiti kiseonik, što je postalo svakodnevna potreba. Iako su njegovi problemi sa zdravljem bili veliki, Polič je bio izuzetno hrabar i odlučan da nastavi sa životom i radom. Često je podelio svoja iskustva sa smrću, tvrdeći da je tokom svog života četiri puta umirao i da je svaki put bio vraćen u život, doživljavajući to kao novo rođenje. Ove teške situacije nisu ga slomile, već su ga učinile još jačim i odlučnijim da nastavi dalje.
U svojoj poslednjoj pričama, Polič je otkrio kako je izgledao proces smrti, govoreći da to nije iskustvo koje se često opisuje u filmovima i knjigama. Prema njegovim rečima, smrt je bila trenutna i iznenadna, bez tunela i svetla, kako to obično ljudi govore. Istakao je da se sve događa veoma brzo, kao da se sve zatamni i nestane. Ove priče su bile i potresne i dirljive, jer su dolazile iz prve ruke, od čoveka koji je imao realno iskustvo sa smrću.
Takođe, Polič je podelio i detalje iz svog života vezane za operaciju koja je mogla biti fatalna. Tokom priprema za veliki medicinski zahvat, pozvao je svoje bližnje da im se oprosti, u slučaju da ne preživi operaciju. Ipak, posle te operacije, zahvaljujući lekarima, Polič je nastavio da živi iako su mu rekli da će imati ozbiljne zdravstvene posledice.
Njegov život nije bio samo obeležen glumom i zdravstvenim problemima. Polič je govorio o tome kako se, posle više od 50 godina u industriji, nije mogao pohvaliti velikim prijateljstvima u svojoj profesiji, jer se osećao izdanim i usamljenim. Iako su ga ljudi voleli kao umetnika, u njegovom privatnom životu, kao i u profesionalnim krugovima, nije imao mnogo oslonca.
Uprkos svim teškoćama koje je doživeo, Radko Polič je ostavio dubok trag u kulturi bivše Jugoslavije i Slovenije. Njegovo nasleđe živi kroz uloge koje je igrao, kroz njegovu hrabrost i borbu sa životnim nedaćama, ali i kroz iskrenost i otvorenost kojom je delio svoja iskustva. On je bio umetnik koji je život shvatio ozbiljno i nikada nije bežao od istine, ma koliko ona bila teška.
