Za danas smo vam spremili dvije ljubavne priče, a obje imaju zajedničku temu, a to je vjera. Naaime, sve je manji procenat mješovitih brakova, koje na Zapadu gledaju sasvim normalno, a na našim prostorima, e tu je već mali problem-čast izuzetcima….
Nekada je bolje držati se tradicije i određenih društvenih normi – barem tako izgleda na prvi pogled. Jedan slučaj sa svadbe u Kairu pruža jasan dokaz za to. Kada sve na prvi pogled deluje savršeno, postoje trenuci kada bi trebalo izbegavati bilo kakve drastične promene ili izazivanje senzacija, jer one mogu biti dvosekli mač. Takvi postupci mogu izazvati ogromno oduševljenje, ali isto tako mogu lako postati izvor skandala, koji će prouzrokovati ozbiljne posledice, ne samo za aktere na samom događaju, već i kasnije, kada shvate da su postali viralni fenomen na društvenim mrežama.
Nedavno je postao viralan snimak svadbe na kojem mladoženja i mlada doživljavaju fizičku konfrontaciju pred svim gostima. Snimak, koji kruži društvenom mrežom X (bivši Twitter), prikazuje kako se mlada, potpuno iznervirana i povređena, fizički obračunava sa svojim mladoženjom, dok prisutni pokušavaju da ih razdvoje i smire situaciju. U svemu tome, jedna žena, muslimanka, stoji sa strane, nepomična, i uskoro će postati ključna figura u razumevanju celog događaja.
U Egiptu, gde je poligamija zakonski dozvoljena, ali kulturno i društveno još uvek veoma kontroverzna, naročito u urbanim sredinama, postupak mladoženje tokom svadbe bio je nešto što se moglo očekivati. Naime, mladoženja je odlučio da na svadbenoj ceremoniji šali sa suprugom i zaprosi još jednu devojku koja je bila prisutna među gostima. Mlada je ovo doživela kao duboko poniženje i izdaju, što ju je naljutilo do te mere da je, u trenutku besa, napala svog muža. On, pak, nije ostao dužan, već se branio i pokušao da joj uzvrati udarac, što je dodatno pogoršalo situaciju. Srećom, svi su ih brzo razdvojili, a mladoženja je na kraju pokušao da opravda svoje postupke rekavši da je to bio samo “prenk” za društvene mreže.
Kasnije se ispostavilo da je žena koju je mladoženja zaprosio zapravo bila njegova rođaka, koja nije bila ni upoznata sa njegovim planom, već je bila nevoljni saučesnik u njegovoj igri. Na društvenim mrežama komentari su bili oštri i kritični prema njegovom postupku. Mnogi su savjetovali mladu da što pre razvede, smatrajući da je dobro što je na svom venčanju shvatila kakav je njen muž u stvarnosti. Drugi su mladoženju nazvali “nezrelim i egocentričnim zlotvorom” koji je potpuno nesvestan dubine i značaja svog postupka, naročito na jedan od najvažnijih dana u životu svog para.
BONUS TEKST:
Priča o ljubavi između muslimanke Dženite i pravoslavca Slobodana, koja se dogodila pred sam rat 1990. godine u Prnjavoru, još jedan je dokaz da ljubav, uprkos svim preprekama, može da prevaziđe i najsloženije razlike. Iako je razlika u religijama za mnoge bila veliki izazov, za Dženitu i Slobodana ona nije bila prepreka.
Dženita je bila iz Tuzle, a Slobodan iz Prnjavora, a njihov brak je okrunjen 1990. godine. Iako je Dženita predložila da se venčaju i u pravoslavnoj crkvi, spremna da iz ljubavi menja veru, Slobodan nije želeo da to učini. Zamišljao je da ona ostane verna sebi i svom identitetu, bez obzira na to što je religija bila drugačija. Za njega, ljubav nije značila da partner mora da menja svoju bit, već da prihvati drugog kakav jeste.
Njegovo objašnjenje bilo je jednostavno: “Bog te stvorio kao Dženitu, muslimanku, i ko sam ja da ti menjam identitet? Ako to radiš zbog mene, onda naša ljubav nije dovoljno jaka da opstane.” Bio je uveren da, ako bi želeo da bude sa nekim ko je pravoslavne vere, mogao je da izabere drugu ženu, ali je on voleo Dženitu baš takvu kakva jeste. Ovaj stav, koji je očigledno potekao iz duboke ljubavi i poštovanja prema njenom identitetu, doprinose njihovom srećnom i dugom braku, koji traje i danas, tri decenije kasnije.
Kroz priču njihove ćerke, koja je podelila sećanja na tu ljubavnu priču na društvenim mrežama, saznajemo da su se vernosti, ljubavi i poštovanju prošlih vrednosti pridavali veći značaj nego ikada pre, uprkos vremenu koje je pred njima bilo sve teže.
