Sa trudničkim stomakom i samo sa par stvari u torbi, napustila je sve što je poznavala i zaputila se ka Švajcarskoj, verujući da će tamo pronaći izlaz iz svojih problema.U nastavku članka pročitajte ispovijet ove žene.
Sandra (31) je bila obrazovana, elokventna i atraktivna žena. Imala je zvanje magistra, ali je njen život bio daleko od savršenog – pun pritisaka, neplaćenih računa i stalnih problema sa preživljavanjem. U zemlji u kojoj diploma nije garantovala sigurnost, osećala se beznadežno. Kada se činilo da je sve izgubila, u trenutku kada je bila u poodmakloj trudnoći sa mužem iz Beograda, odlučila je da pobegne. Napustila ga je i zaputila se ka Švajcarskoj, verujući da će tamo pronaći bolji život.
- Često žene bežeći od problema upadnu u još veće. Tako je i Irena, koja je odlučila pobjeći od toksičnog braka, na letovanju u Čanju srela svog muža, što je, na kraju, donelo još više problema.
Sandra je odlučila da se udalji od siromaštva koje je ispunjavalo njen svakodnevni život. “Moj muž u Srbiji bio je dobar čovek, ali siromašan. Nisam imala snage da donosim dete u takvim uslovima. Otišla sam bez suza, jer su suze već bile isplakane”, sećala se. Sa sobom je nosila samo jednu torbu kupljenu kod Kineza, u kojoj je bilo nekoliko majica, stari foto-album i test na trudnoću.
Završila je fakultet i magistrirala u vreme kada su diplome još imale vrednost. Međutim, kako je sistem evoluirao, a obrazovanje izgubilo snagu, ona je izgubila svoju poziciju i stabilnost.
- Nedugo nakon što je stigla u Švajcarsku, dok je radila kao bebisiterka, upoznala je njega – muškarca gotovo dvostruko starijeg od nje. Bio je obrazovan, uglađen, sa manirima i novcem. Prvi put je u svom životu pronašla neko ko joj je pružio sigurno utočište. Iako je znala da je trudna, to ga nije odvratilo. Naprotiv, ponudio joj je pomoć i sigurno mesto. Rekao je da može da živi sa njim, da ništa neće joj faliti, čak je rekao da dete može nositi njegovo prezime. To joj je zvučalo kao spasenje, iako je bila svesna da nije ljubav.
On je pomogao njenoj majci da otplati kredit, ocu da izmiriti dugove, a bratu čak i kupio auto. Nikada joj nije postavljao pitanja, samo je davao, jer je znao da joj je potrebna pomoć. Sandra je ubrzo odlučila da se uda za njega, ne iz ljubavi, već iz nužde. Venčanje je bilo jednostavno, a sve što je dobila od njega bila je sigurna budućnost. Zamišljala je da će dobiti više, ali sve što je mogla da kaže o tom braku bilo je oko 5.000 evra pomoći.
“Udala sam se za 5.000 evra”, rekla je. Sve ostalo – svadba, pokloni i bračni krevet – izgledali su prazno. Bilo je to kao da je prodala sebe, kao da je postala komad mesa. Iako nije bila prostitutka, osećala je se isto – njeno telo je bilo tu, ali srce nije. I dalje je čeznula za ljubavlju i toplinom, ali to nije mogla da pronađe.
Iako je njen muž bio brižan i odan, ništa od toga nije bilo dovoljno da bi je ispunilo. Osim što je bio dobar čovek, svaki njegov pogled podsećao je na dogovor, a ne na ljubav. Sandra je čežnjela za mirisom svog doma, za jednostavnim stvarima iz detinjstva koje su joj nedostajale.
- Njeno srce je postalo pusto, a kako je njeno dete odrastalo, počela su se javljati pitanja. Godine kasnije, od svoje ćerke koju je ostavila u Srbiji, Sandra je dobila pismo. Ćerka je pitala zašto je otišla i rekla: “Mama, tata kaže da si otišla da zaradiš. Ja bih radije bila gladna, ali da te imam. Više ništa ne miriše na tebe.”
Tada je shvatila da nijedna odluka nije bez posledica. Beg iz jednog života često vodi u još gori. U Švajcarskoj, Sandra je sada živela u velikoj kući, sa mužem koji je bio dobar, ali nije je voleo. Ona to nije zaboravila, jer nije pronašla ono što je zaista želela – ljubav. Sandra je shvatila da se ljubav ne može pronaći tamo gde je nema, iako je znala da je to njena odgovornost. Nema mesta za ljubav gde ona ne postoji, ali ona je sada već bila u potpunosti ispunjena obavezama koje je sebi stvorila.
Sandra danas živi u Švajcarskoj, ima siguran krov nad glavom i sve što je nedostajalo u Srbiji – ali nedostaje joj sreća. Iako njen muž nikada nije bio loš prema njoj, ona i dalje sanja o Srbiji, o mirisu sarme iz mamine kuhinje, o detinjstvu koje je provela u siromaštvu, ali i svojoj slobodi.
Za sve devojke koje razmišljaju o sličnom koraku, Sandra ima jasnu poruku. Ona ne osuđuje nikoga, jer zna koliko je teško biti gladan i bez domovine. Ipak, želi da upozori: “Ako možete, čekajte ljubav. Nemojte se udavati zbog papira, para ili mira, jer prava sloboda ne dolazi bez ljubavi.”
Danas, Sandra je sigurna, ali i dalje nosi teret emocionalne praznine. Iako je obezbeđena na papiru, ona se oseća kao izbeglica u svom životu, jer prava sreća dolazi iznutra – kroz ljubav i mir koji joj je bio nedostupan
