Džoan iz oblasti Vest Midlends u Velikoj Britaniji godinama je sanjala o tome da dobije devojčicu. Kada joj se želja ostvarila, bila je presrećna i nije ni pomišljala da dete koje je donela kući možda nije njeno biološko.
Čak i kada su ljudi komentarisali da ćerka ne liči ni na nju ni na njenog muža, Džoan je to objašnjavala sličnostima s udaljenijim rođacima. Prošlo je 55 godina, a da nije posumnjala u mogućnost zamene beba.
Sve se promenilo 2021. godine kada je njen sin Toni, iz čiste zabave, odlučio da uradi DNK test koji je dobio na poklon. U početku ništa nije izgledalo neobično. Test je potvrdio porodično poreklo njegove majke u Irskoj, a na porodičnom stablu je pronašao i sestru. Međutim, umesto imena svoje sestre, ugledao je nepoznato ime – Kler.
Toni je bio zbunjen, ali nije želeo da odmah uznemiri majku, koja je u tom trenutku bila u osamdesetim i živela sama, pogotovo nakon smrti svog supruga. Sledećeg dana odlučio je da kontaktira misterioznu ženu koja se pojavila kao njegova sestra. Poslao joj je poruku u kojoj je napisao da je uradio DNK test i da bi voleo da se upoznaju kako bi zajedno proverili čudne rezultate.
Ispostavilo se da je Kler dve godine ranije takođe uradila isti test i primetila nelogičnosti – postojala je genetska veza sa ljudima koje nikada nije poznavala. Još u detinjstvu, Kler je često osećala da se razlikuje od porodice u kojoj je odrasla. Nedostatak fizičke i karakternih sličnosti navodio ju je na pomisao da je možda usvojena, iako nije imala dokaza za to.
Tokom razmene poruka, Toni i Kler otkrili su da su rođene u istoj bolnici, u vrlo bliskom vremenskom razmaku. Tada im se javila stravična sumnja – da su dve bebe možda bile zamenjene još u porodilištu pre više od pola veka.
U to vreme, takvi slučajevi su bili izuzetno retki u Velikoj Britaniji, a danas su gotovo nemogući zahvaljujući modernim tehnologijama. Današnji novorođenčad odmah po rođenju dobijaju oznake za praćenje, ali šezdesetih godina su se koristile jednostavne, ručno pisane kartice, što je ostavljalo prostor za greške.
Toni je odlučio da kaže majci za svoje otkriće. Džoan je bila šokirana i slomljena. Sećala se noći kada se porodila – plan je bio da rodi kod kuće, ali zbog komplikacija prebačena je u bolnicu gde su joj indukovali porođaj. Nakon što je rodila ćerku, bebu su odveli u odeljenje za novorođenčad da bi majka mogla da se odmori, što je tada bila uobičajena praksa. Sledećeg jutra, umesto svoje biološke ćerke, predali su joj drugu bebu – Džesiku.
- Džoan nije primetila razliku. Devojčica je imala svetlu kosu, za razliku od tamnije puti porodice, ali majka nije sumnjala jer je u širem krugu rođaka bilo osoba sa sličnom bojom kose. I njen suprug je bio očaran bebom kada je došao u posetu, pa niko nije posumnjao da je došlo do zamene.
Pedeset pet godina kasnije, Toni je poveo Kler da upozna njenu biološku majku. Dok se približavala kući, Kler je saznala da je godinama prolazila kroz to selo na putu do posla, nesvesna da tu živi žena koja ju je rodila. Kada ju je konačno ugledala, osetila je neverovatnu povezanost.
U razgovoru s novom porodicom, Kler je otkrila da nije imala srećno detinjstvo. Roditelji su joj se razveli dok je bila vrlo mala, živela je u siromaštvu, često bila gladna i suočavala se s brojnim problemima. Najteži trenutak bio je kada je morala da kaže ženi koja ju je odgajala da nije njena biološka majka. Trudila se da objasni da se njihova veza neće promeniti, ali je ta žena ubrzo preminula.
Za to vreme, Džoan je pokušavala da obradi šok i zabrinutost za Džesiku, dete koje je odgajala celog života, a koja nije želela da javno govori o ovom otkriću. Iako ju je Džoan uveravala da će zauvek biti njena majka, njihov odnos se promenio.
Kao praktičnu posledicu ove situacije, Kler je shvatila da je rođena dan ranije nego što je verovala, pa su joj svi dokumenti – krštenica, pasoš, vozačka dozvola – netačni. Toni je kontaktirao Nacionalnu zdravstvenu službu, koja je priznala grešku i preuzela odgovornost, ali pitanje odštete ni posle dve i po godine nije rešeno.
