Majkl Rokfeler odlučio je da ne ide stazom moći i bogatstva, već da se posveti istraživanju i proučavanju kultura. Odluka da sledi svoju strast umesto porodične tradicije koštala ga je života i ostala kao jedna od najvećih misterija 20. veka.
U bogatim plemićkim i industrijskim porodicama naslednici obično nastavljaju put predaka, preuzimaju poslovno carstvo i čuvaju ugled porodice. Najstarija deca snose najveću odgovornost, dok mlađi često traže sopstveni put – daleko od politike, investicija i biznisa. Tako je bilo i u čuvenoj porodici prvog zvaničnog milijardera u istoriji, Džona Rokfelera.
Mladi naslednik koji je želeo da istražuje
Majkl Rokfeler bio je deo četvrte generacije slavne dinastije. Za razliku od svoje braće i rođaka, nije ga privlačila politika ni korporativni svet. Od detinjstva je bio očaran knjigama o izgubljenim civilizacijama i pričama o dalekim narodima. Nakon studija na Harvardu, pridružio se holandskom etnografu Reneu Vasingu na ekspediciji u Novu Gvineju, gde je želeo da proučava život i običaje domorodačkih plemena. Njegovo putovanje finansirao je otac Nelson Rokfeler, tada guverner Njujorka.
Putovanje u srce Nove Gvineje
Majkla nisu pokolebala upozorenja o rizicima. Posebno ga je fascinirao narod Asmat, poznat po ritualnom kanibalizmu i umetničkim predmetima od kostiju, lobanja i drveta. Uprkos opasnosti, uspeo je da prikupi značajnu kolekciju artefakata za njujorški muzej. Međutim, sudbina mu nije dopustila da se vrati kući.
Nesreća na reci Ejlanden
Dana 17. novembra 1961. godine, Majkl i Rene krenuli su čamcem ka udaljenom selu Asmata. Na ušću reke Ejlanden, čamac se prevrnuo. Vodiči su uspeli da doplivaju do obale, ali Majkl i Rene su ostali na olupini. Dva dana kasnije, iscrpljen i uplašen, Majkl je odlučio da sam pokuša da dopliva do kopna. Od tog trenutka nestaje svaki trag – nikada ga više niko nije video.
Teorije o njegovoj smrti
Nestanak Majkla Rokfelera otvorio je prostor za brojne teorije. Neki veruju da se utopio ili da je postao plen krokodila. Drugi tvrde da su ga ubili Asmati, gnevni zbog kolonijalnog pritiska Holanđana. Katolički misionari iz tog kraja govorili su da su videli njegovu odeću i kosti, a pojavile su se i priče da je njegova lobanja završila u rukama šamana. Prema jednom predanju Asmata, iz mora izlaze čudovišta koja mogu poprimiti oblik belog čoveka, pa su možda u njemu videli mitsko biće.
Ko su Asmati?
Asmati su pleme koje živi u jugozapadnom delu Nove Gvineje. Njihova kultura vekovima je bila vezana za ratništvo, rituale i umetnost.
-
Kanibalizam je za njih imao obredni smisao – verovali su da jedenjem neprijatelja preuzimaju njegovu snagu i dušu.
-
Umetnost je bila u centru života – skulpture, maske i predmeti od kostiju i drveta i danas su među najvrednijim u etnografskim zbirkama.
-
Sukobi sa kolonistima bili su česti, a Holanđani su u to vreme pokušavali da ih nasilno pokore, što je izazivalo bes i otpor.
Zbog takvih okolnosti mnogi smatraju da je Majkl postao kolateralna žrtva kolonijalne politike i da je njegovo ubistvo bilo osvetnički čin.
Svedočanstva i ćutanje
Američki novinar Karl Hofman, autor knjige Divlja žetva, opisao je svoje susrete sa Asmatima i sveštenikom koji mu je šapatom priznao da je „američki turista“ izgubio život na njihovoj teritoriji. Jedan saplemenik mu je tada rekao: „Ovde je poginuo Amerikanac. Rekli su ime – Majkl Rokfeler.“ Uz to, upozorio ga je: „Ne pričaj ovu priču nikome. Ako je otkriješ, ljudi će umreti.“
Ove reči svedoče o dubokom strahu i tabu koji i danas vlada među Asmatima kada se spomene Rokfelerovo ime.
Misterija koja traje
Nestanak Majkla Rokfelera ostaje zagonetka i nakon više od šest decenija. Njegova priča inspirisala je knjige, dokumentarne filmove i novinarske istrage, ali prava istina nikada nije potvrđena. Da li je bio plen krokodila? Da li je stradao u rukama Asmata, ili su ga oni prihvatili kao mitsko biće?
Jedno je sigurno – mladi naslednik milijarderske porodice nije izabrao lagodan put u životu. Umesto luksuza i sigurnosti, krenuo je putem istraživanja i nepoznatog, a upravo ta odluka učinila je njegovu sudbinu jednom od najvećih misterija 20. veka
