Dino Merlin nije samo pevač nego autor koji je vlastiti život pretočio u pesme što odolevaju vremenu. Njegovi stihovi nisu niz nota i rima, već iskrene priče o ljubavi, gubitku, nadi i istrajnosti.
Od kokuznih vremena do najvećih svetskih bina, njegov put je obojen radom, disciplinom i verom da muzika dotiče ono najskrivenije u čoveku. S godinama, njegove pesme ne blede – rastу sa publikom, potvrđujući da prava umetnost ne poznaje rok trajanja.
S jedne strane je balkanska zvezda koja puni dvorane širom sveta; s druge je Sarajlija koji i danas vozi bicikl kroz Sarajevo, ostajući blizak ljudima i ulicama u kojima je odrastao. „Volim maratone, ne trke na sto metara; volim kad se pesma sluša i posle 30, 40 godina“, kaže, sumirajući svoju poetiku strpljenja. Najnoviji album „Mi“ nosi niz stvarnih ispovesti; singlovi „Zauvek ovako“ i „Neka bude đula“ nastali su iz životnih situacija koje su ga duboko pogodile. „Đula“ je, kako priznaje, bila pesma koju je hteo da odbije jer je previše bolela, ali ga je uporno „zvala“ dok je nije zabeležio u jednom, sirovom take-u.
- Mnoga poglavlja njegove biografije ispisana su Ameli, ljubavi iz mladosti koja je prerasla u brak i zajednički život. Odricali su se, čuvali snove i ostajali verni jedno drugom i kada su okolnosti bile surove. Pesma „Zauvek ovako“ posveta je njihovom „neotplesanom“ prvom plesu i ideja da parovi uz nju prave svoj prvi krug.
Kao autor, Merlin je ostavio trag i pesmama za druge: od „Jorgovana“ sa Vesnom Zmijanac, preko saradnji sa Lepom Brenom, Cecоm, Zdravkom Čolićem, do dueta „Supermen“ sa Željkom Joksimovićem. Sa Halidom Bešlićem ostvario je želju dugo planiranom numerom, pokazujući koliko ume da preplete pop senzibilitet sa narodnim izrazom. Posebno mesto zauzima i pesma „Da šutiš“, čija je pozadina priča o ljubavi i iskušenju, dokaz da umetnost ponekad postaje glas tamo gde reči zastanu.
Iza velikih reflektora stoje skromni počeci. Radio je u pogonima, pisao stihove na ceduljama, sanjao binu i verovao da će jednog dana „gledati sa televizije“. Tada je nastala životna maksima: „Ne veruj nikome na reč, svaki korak sam moraš preći“. Ta upornost kasnije je iznela bend Merlin i album „Kokuzna vremena“, pa solo eru sa pločama „Sredinom“ i „Burek“, koje su učvrstile reputaciju autora koji spaja pop/rok sa balkanskim melosom.
- Rat, raseljenost i godine izbeglištva ostavili su trag. Govorio je o periodu teške depresije, o danima kada mu je sve bilo isto – život ili smrt – i o spasu koji je našao u radu i redu. Iz tih pustoši izronile su pesme poput „Nedostaješ“, posvećene majci, i čitav niz stihova koji svedoče da rana može postati himna nade. Nije slučajno što je napisao „Jedna si jedina“, pesmu koja je za mnoge postala simbol pripadanja i snage u najtežim vremenima.
Merlinovo učešće na Evroviziji (od „Sva bol svijeta“ do „Love in Rewind“) pokazalo je njegovu sposobnost da intimni izraz prenese na veliku scenu. Istovremeno, ostao je čovek jednostavnih navika: voli burek i ćevape, skroman je u gestu, ali velik u onome što ostavlja publici. Njegovi Koševo koncerti prerasli su u kulturne događaje, ne samo muzičke spektakle.
U središtu svega je porodica: Amela, ćerka Naida, sin Hamza, i danas unučići, koji mu vraćaju osmeh i podsećaju zašto je važno ostati svoj. „Čovek ili jeste ili nije; novac ga ne menja“, poručuje, svestan da je „samo list na vetru“.
Kad se sve sabere, Dino Merlin je pesnik prostora između bola i utehe, umetnik koji iz mraka izvlači svetlo i pretvara ličnu biografiju u zajedničko sećanje. Njegove pesme su mapa: vode od periferije do svetskih dvorana, ali uvek završavaju kod kuće, u Sarajevu, među ljudima zbog kojih je sve počelo. Jedina želja koju javno ističe jednostavna je i velika: da njegova i naša deca odrastaju u miru. I možda je baš zato njegova muzika ostala ono što je od prvog dana bila – zagrljaj koji traje.
