Galina Šjirikova koja ima 74 godine i koja je ruskinja, je nekada imala porodicu, dom i posao. Nakon što joj umro muž svi su je napustili i bila je na kraju prinuđena da pod stare dane živi u neljudskim usovima jedne šehte toplovoda u Novosibirsku. Njeni jedini prijatelji su bili beskućnici. Pre godinu dana je žena izgubila vid, pa se njena inače teška egzistencija pretvorila u pravi mogući pakao, piše Komsomolskaja pravda.
Ona je u tom trenutku postala jako očajna i samo čekala da umre, ali joj se ranije ovog mseca dogodilo pravo novogodišnje čudo. Volonteri humanitarne organizacije “Majak” i video bloger Dmitrij Kabanov saznali su za Galinine muke. Spasili su ženu iz bunara, smestili je u prihvatilište i sada joj pomažu da ponovno izvadi svoju dokumenta kako bi mogla da dobije peniju i da vrati se normalnom životu. Galina nije uvek živela na ulici, njoj je okrutna igra sudbine okrenula njen život za 180 stepeni. “Živela sam u vanbračnoj zajednici sa čovekom u blizini grada 18 godina. Zajedno smo kupili kuću i vodili domaćinstvo, čak smo i zajedno radili toplani. Onda se on teško razboleo, dijagnostikovan mu je rak. Stalno sam bila tu i brinula se o njemu, ali je 2008. godine umro.
Dugo nisam mogla da se oporavim od tuge, mnogo sam ga volela. Onda su se iznenada pojavili njegovi rođaci sa nekom vrstom lažnog testamenta. Izbacili su me, bacili u đubre, kao neku nepotrebnu stvar. Tako sam ostala na ulici. U gradu nemam ni rođake ni poznanike koji bi mogli da me udome ili podrže. Čak me je bilo sramota da im kažem da sam izbačena “, rekla je ona.
Otišla je na železničku stanicu gde su je beskućnici naučili da kupi kese sa hranom koje izbacuju putnici iz voza. Spavala je gde je stigla, a hranu je tražila od crkve, međutim ponos joj nije dozvolio da moli za pooć parohijana. Obično je tiho stajala u crkvi sa plastičnom šoljom. Ali, kada je počelo hladno vreme, Galina se setila šahte glavnog voda toplovoda, koju je često obilazila dok je radila u toplani.
