U prvom delu intervjua sa klimatologom i profesorom na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Vladimirom Đurđevićem, dotaknute su teme klimatskih promena i elementarnih nepogoda koje predstoje Srbiji i svetu. Nastavljamo razgovor fokusiranjem na kvalitet vazduha i sveprisutno zagađenje koje ima ozbiljan uticaj na životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
U poslednjih nekoliko godina, gradovi kao što su Sarajevo, Beograd, Zagreb i Skoplje nalazili su se među najzagađenijim mestima na svetu prema merenjima “IQ Air”. Klimatolog Đurđević naglašava da je rešenje za obe ove problematike gotovo identično. Smanjenje upotrebe fosilnih goriva, koje je ključno za zaustavljanje klimatskih promena, takođe drastično poboljšava kvalitet vazduha.
“Kada pričamo o zagađenju vazduha i klimatskim promenama u isto vreme, vrlo je važno da se razume da rešenja koja dovode do zaustavljanja klimatskih promena su ista ona rešenja koja popravljaju kvalitet vazduha. Da bismo zaustavili klimatske promene na granici od dva stepena, kako je predviđeno Pariskim sporazumom, mi do 2050. godine moramo da prestanemo da koristimo naftu i gas kao energente.”
Đurđević dalje objašnjava da većina zagađenja potiče od spaljivanja fosilnih goriva, što direktno doprinosi emisiji štetnih materija u vazduh. Naglašava da smanjenje upotrebe fosilnih goriva ne samo da doprinosi borbi protiv klimatskih promena, već i poboljšava kvalitet vazduha do neprepoznatljivosti.
Meteorološki uslovi tokom hladne sezone dodatno ističu zagađenje vazduha, a Đurđević objašnjava da sloj atmosfere tokom zime postaje tanji, što doprinosi zadržavanju zagađenja. On ističe da se tokom leta, kada je prizemni sloj vazduha viši, zagađenje manje primećuje.
U kontekstu rešavanja problema zagađenja vazduha u Srbiji, Đurđević navodi da industrijska postrojenja često nemaju odgovarajuće filtere, a termoelektrane emituju supstance u većim količinama nego što je dozvoljeno lokalnim regulativama. Takođe, spaljivanje neekoloških goriva u domaćinstvima dodatno doprinosi problemu.
Kada je reč o mogućim rešenjima, Đurđević ukazuje na potrebu za implementacijom odgovarajućih filtera u industriji, usklađivanje sa evropskim standardima, i posebno naglašava potrebu za elektrifikacijom saobraćaja. Električni automobili i druga vozila koja koriste obnovljive izvore energije značajno bi doprinela smanjenju emisija štetnih gasova i poboljšanju kvaliteta vazduha.
Kada je u pitanju zdravstveni aspekt zagađenja vazduha, Đurđević upozorava na ozbiljne posledice. Analize sugerišu da u Srbiji svake godine između 10 i 15 hiljada ljudi doživi prevremenu smrt zbog lošeg kvaliteta vazduha. Klimatolog naglašava da je ključno usredsrediti se na poboljšanje infrastrukture, postavljanje odgovarajućih filtera i smanjenje upotrebe neekoloških goriva.
“Neke zemlje su već počele s implementacijom mera za promenu kvaliteta vazduha. Analize pokazuju smanjenje broja bolesti koje su ranije bile češće zbog lošeg kvaliteta vazduha. Kvalitet vazduha direktno utiče na kardiovaskularne bolesti, a mikročestice prašine mogu ući u krvotok i izazvati zapaljenje unutrašnjosti krvnih sudova.”
Đurđević takođe ukazuje na pogrešno ponašanje ljudi tokom zimskih meseci, posebno u večernjim časovima kada je zagađenje najizraženije. Upozorava da fizička aktivnost u tom periodu, naročito trčanje, može povećati unos toksičnih čestica u organizam. Osim toga, naglašava da je greška noćno provetravanje stanova, jer je tada koncentracija zagađenja najveća.
U zaključku, Đurđević ističe važnost sprovođenja planskih mera kako bi se smanjilo zagađenje vazduha i poboljšao kvalitet života. Elektrifikacija saobraćaja, implementacija filtera u industriji i promena u potrošačkim navikama ključni su koraci ka stvaranju čistijeg i zdravijeg okruženja. Svestran pristup, kako na individualnom, tako i na društvenom nivou, neophodan je za postizanje održivih promena koje će dugoročno pozitivno uticati na zdravlje i dobrobit zajednice.
