U današnjem članku vam pišem o temi koja je sve prisutnija u savremenom načinu života – hroničnom umoru. Iako često mislimo da je umor posledica manjka sna, nauka pokazuje da je to samo jedan od mogućih uzroka.
Mnogi ljudi, iako spavaju dovoljno, osećaju snažan nedostatak energije, iscrpljenost koja traje danima ili čak mesecima, ukazujući na dublji problem.Hroničan umor razlikuje se od uobičajenog premora po tome što traje duže, i to ne samo danima, već nedeljama i mesecima. Ovaj tip umora prati čitav niz simptoma, i to ne samo fizičkih, već i psihičkih. Osoba koja pati od hroničnog umora može imati poremećaje sna, kao što su nesanica ili neosvežavajući san. Tu su i problemi s pamćenjem, oslabljena koncentracija, česte glavobolje, vrtoglavice, bolovi u mišićima, pa čak i osećaj konstantne mentalne magle.
Danas razlikujemo dve glavne vrste hroničnog umora – fizički i mentalni. Ipak, u praksi se ova dva tipa najčešće prepliću. Fizički umor karakteriše iscrpljenost čak i posle minimalnog napora, na primer, prilikom penjanja uz stepenice ili kratke šetnje. Mišići brzo slabe, javlja se bol, a telo kao da odbija da se pokrene. Mentalni umor, s druge strane, donosi osećaj iscrpljenosti „iznutra“. Um se teško fokusira, misli su usporene, pamćenje slabi, a prisutna je i stalna pospanost, uprkos odmoru.
- Zanimljivo je da dugotrajna fizička iscrpljenost može izazvati mentalni umor, ali i obrnuto – psihički stres i napor često su glavni pokretači fizičke slabosti. Zato je važno razumeti da su um i telo povezani, i da hroničan umor najčešće nastaje kada se ova veza poremeti.
Kao što je istakla dr Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, jedan od čestih uzroka osećaja premorenosti, nakon što se isključe ozbiljnije bolesti poput kovida 19, jesu sezonske i vremenske promene. Promena vazdušnog pritiska i vremenskih prilika utiče na naše telo. Krvni sudovi se šire, krvni pritisak pada, i kao rezultat osećamo umor, malaksalost, pospanost. U tim trenucima, mnogi ljudi pribegavaju brzoj i uobičajenoj „pomoći“ – kafi.
Međutim, prema rečima dr Stefanović, to je pogrešan potez. Iako kafa na kratko može da podigne krvni pritisak i razbudi nas, ona je diuretik, što znači da podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma. Ako se konzumira u većim količinama, može dovesti do dehidratacije, što zapravo pogoršava osećaj umora. Nakon početnog naleta energije, dolazi do naglog pada, i organizam se oseća još iscrpljenije.
Umesto da se oslanjamo na kafu ili energetska pića, mnogo je bolje rešenje da unosimo dovoljno vode. Hidratacija je ključna, jer gubitak tečnosti dodatno usporava krvotok i funkciju ćelija. Pored toga, dr Stefanović savetuje da unosimo i blago slaniju hranu, jer so pomaže zadržavanju vode u organizmu, čime se podiže krvni pritisak i poboljšava opšte stanje.
- Ona takođe preporučuje da osobe sa hipertenzijom ovih dana posebno vode računa o svom zdravlju. Ako se oseća pojačani umor, vrtoglavica ili opšti pad energije, preporučuje se kontrola krvnog pritiska, a u dogovoru s lekarom možda i prilagođavanje terapije.
Dakle, hroničan umor nije nešto što treba ignorisati ili prepisivati lenjosti. To je signal organizma da je nečega premalo ili previše – bilo odmora, sna, vode, ali često i unutrašnjeg mira. Razumevanje uzroka je prvi korak ka oporavku. Umesto da poistovećujemo svoju vrednost s produktivnošću, važno je da prepoznamo granice sopstvenog tela i uma.
Ukoliko primetite da umor traje duže od nekoliko nedelja, da vam ometa kvalitet života, obavezno se obratite lekaru. Jer ponekad je najbolja stvar koju možemo da uradimo za sebe – da se zaustavimo i poslušamo svoje telo
